Pesma "Đurđevdan" krije jezivu priču: Stihovi koje danas svi pevaju nastali u "vozu smrti"

Čuli ste za „voz smrti“? U njemu je navodno nastala pesma uz koju danas pijemo i slavimo.

„Ederlezi“ je popularna tradicionalna romska folk pesma nastala na Balkanu, a naslov je ponela po romskom prazniku Ederlezi – proslavi proleća. Međutim, „Đurđevdan“, verzija koju je pevalo Bijelo dugme, pominje se u mnogo drugačijem kontekstu – priči iz 1942. kad je policija NDH naredila da se Srbima pripremi „đurđevdanski uranak“ u Sarajevu.

„Šestog maja, na Đurđevdan, otvaraju se vrata ćelije u zatvoru Beledija i ustaša još sa vrata kaže: 'Ajte Srbi, Đurđevdanski uranak'", pričao je profesor doktor Žarko Vidović, preživeli svedok koji je sa još 3.000 Srba i muslimana koji su podržavali Srbe bio zatočen u sarajevskim kazamatima.

Pridružili su im se sapatnici iz logora Beledije, Ćemaluše i Centralnog i Gradskog zatvora kao i kasarne Vojvode Stepe. Kolone su se susrele na Obali Kulina bana gde su dočekali voz smrti – koji je putovao za Jasenovac.

„Na vagonima je pisalo: 7 konja ili 40 vojnika, a nas su smeštali po 200 ljudi u jedan vagon, tako da u njima nije bilo mesta ni za stajanje, a kamoli za sedenje. Nije bilo ni dovoljno vazduha, a o vodi i hrani i da ne govorimo“ – svedoči Žarko Vidović, a prenosi RTS.

Na putu prema kazamatu zatočenici u vagonima bez hrane i vode počeli su da padaju u krize zbog straha i neizvesnosti. Legenda kaže da je u opštem haosu, jedan od njih, za koga se tvrdi da je bio član sarajevske „Sloge“, u sopstvenoj nemoći, iz ponosa i prkosa, prvi put zapevao „Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni – Đurđevdan je!“.

Po dostupnim svedočenjima, ustaše su zbog pesme „Đurđevdan“ zatvorile sve prozore na vagonima, a zatvorenici su ostali bez vazduha na malom prostoru, zbijeni jedni do drugih. Od 3.000 zarobljenika koliko je krenulo iz Sarajeva, do logora je stiglo oko 2.000. Svaki treći zarobljenik je umro od gladi, iscrpljenosti, bolesti… A novi pakao – Jasenovac, tek ih je čekao…

Đurđevdan – tekst

Proljeće na moje rame slijeće

Đurđevak zeleni

Đurđevak zeleni

Svima osim meni

Drumovi odoše, a ja osta

Nema zvijezde Danice

Nema zvijezde Danice

Moje saputnice

‘Ej, kome sada moja draga

Na đurđevak miriše?

Na đurđevak miriše

Meni nikad više

‘Ej, evo zore, evo zore

Bogu da se pomolim

Evo zore, evo zore

‘Ej, Đurđevdan je

A ja nisam s onom koju volim

Ej, evo zore, evo zore

Bogu da se pomolim

Evo zore, evo zore

Ej, Đurđevdan je

A ja nisam s onom koju volim

Hej, kome sada, moja draga

Na đurđevak miriše

Na đurđevak miriše

Meni nikad više

Njeno ime neka se spominje

Svakog drugog dana

Svakog drugog dana

Osim Đurđevdana

Ej, evo zore, evo zore

Bogu da se pomolim

Evo zore, evo zore

Ej, Đurđevdan je

A ja nisam s onom koju volim

‘Ej, evo zore, evo zore

Bogu da se pomolim

Evo zore, evo zore

Ej, Đurđevdan je

A ja nisam s onom koju volim

A ja nisam s onom koju volim

A ja nisam s onom koju volim