Ovo je najbolji motor koji trenutno možete da kupite

Pitanje čija analitička moć prevazilazi sve chatgpt- ove andromede i mlečnog puta zajedno, te odgovor u najboljem slučaju bi mogao da se svodi na polemiku argumentacije starosti jajeta i kokoši.

Ali hajde da pokušamo ovako. Da krenemo od pitanja i da pokušamo da sebi damo prostora i vremena da razmislimo malo bolje...

Koji je najbolji motor, za mene, sad?

Trenutno stanje stvari na (moto) terenu je takvo da ljudi koji su dugi niz godina, manje ili više kako aktivni a tako i prisutni, imaju velikih problema da razluče sta im se sviđa a šta ne, šta bi gledali, voleli i pazarili. Ovakva atmosfera na tržištu motocikala je multikauzalnog porekla, gde su čari potrošačkog društva promenile mantru i akcenat sa kvaliteta koji valja čuvati i popravljati prebacila na šarenu lažu umotanu u lep celofan, a kakv je ukus, to nije bitno. Celokupno tržište je uzdrmano kada su se u trku uključili kineski proizvođači koji svake godine izbacuju po 6 novih, nikad boljih i lepših, jačih, sa više opreme nego ikad, modela čija je cena za 40% jeftinija u full opremi nego li pandana skovanog u fabrikama premijum brenda. Da stvar bude jasnija, izdvojićemo tragičan momenat prestanka proizvodnje legendarnog Suzuki Vstroma 650 koji je svoju licencu prodao QJ motorsu. Cena klot originala je bila oko 9000 eura (u zavisnosti od salona) dok je kinekska kopija sa svim dodacima košta 6500. Posledično, premijum brendovi izmeštaju svoje fabrike van matičnih zemalja, počinju da koriste nešto lošije materijale što u daljoj dedukciji dovodi do pada u kvalitetu motocikala – kuriozitet je da su sve marke pale u koeficjentu kvaliteta izrade, osim Yamahe i CF-mota. Yamaha je od nedavno preuzela primat od Honde dok je CF doša na nivo Dukatija (što svakako nije pohvala a razumeće me ljudi koji koji poznaju materju) ali su recimo pretekli austrijski KTM, firmu od koje su pozajmili tehnologiju a i što ne bi kad se obe marke rade u istoj fabrici (bukvalno ista zgrada).

Druga stvar koja nekom novom korisniku može napraviti pometnju u glavi je trend utrke među brendovima koji se tiče snage motocikla pa smo svedoci da imamo sve jače i jače motocikle čiji odnos snage mase i konstrukcije idu zajedno ko dupe i oko. Koliko je ova mantra jaka govori i činjenica da je BMW potrošio 40 godina da bi napravio najbolji motor na svetu, GS, a da je u seriji 1300 otišao tako daleko od svog DNK i apgrejd napravio isključivo u snazi. Kako iz godine u godinu imamo sve veći broj nastradalih i povređenih vozača dvokolica, zaključak koji bi trebalo doneti je da nam stvarno ne treba više snage i obrtnog momenta, već sistematsko „razoružavanje“ i akcenat na alate koji će nas zaštiti. Ko je pratio novitete sa ovogodišnje EICMA-e, mogao je da vidi da je CF izbacio svoj prvi R motor od 1000 kubika i 211 konjskih snaga a da pritom ima samo 189 kg težine. Da bi se ova, pa možda najbolje reći raketa, održala na kursu konstruktori su morali da dodaju nikad veće daunforsere koji su veći nego li na MotoGP modelima, elekstronski se prilagođavaju nagibu motora i kreiraju 15kg sile na prednji točak. Još malo da povećaju ova krilca i moći će da poleti.

Treća stvar koja je u duhu vremena koje više ne forsira kvalitet, je marketing koji je izrodio veliki broj moto influensera koji „haraju“ moto scenom u Srbiji a kao bekraund imaju ego i samouverenost. Jedna od propagacija istaknutog predstavnika ovog pokreta je recimo stav da se kroz krivinu treba proći gađajući njen apex, i to je legitimni moto GP stil, sa razlikom da na stazi ne postojki ništa što vam može doći u susret dok na magistralnom putu i u nekoj levoj jačoj krivini koja zahteva da motor bude pod uglom od 40%, čovek koji je recimo neki 185 cm visine i vozi recimo Kawasaki Versis 650, prosto matematički gledano, gornji deo tela je kompletno u pripadajućem prostoru suprotne trake sa glavom koja prominira na metar unutar tog prostora.