Naučnici snimili ljudski mozak dok neko umire i došli do neverovatnog otkrića

Ideja da mozak jednostavno prestane da funkcioniše kada osoba umre daleko je od istine, prema istraživanju objavljenom 2022. godine u časopisu Frontiers in Aging Neuroscience.
Grupa neuronaučnika sa Univerziteta u Tartuu, Estonija, detaljno je proučila mozak pacijenta koji je bolovao od epilepsije. Dr Rol Visent i njegov tim koristili su kontinuiranu elektroencefalografiju (EEG) kako bi pratili pacijenta i pokušali da predvide napade pre nego što se dogode. Međutim, pod nadzorom, pacijent je, nažalost, doživeo srčani udar i preminuo.

Uprkos tragičnom događaju, naučnici su po prvi put ikada posmatrali aktivnost umirućeg mozga.

"Merili smo 900 sekundi moždane aktivnosti oko trenutka smrti, sa posebnim fokusom na 30 sekundi pre i posle prestanka rada srca,“ izjavio je dr Ajmal Zemar, neurohirurg sa Univerziteta u Luisvilu, SAD, koji je organizovao ovo istraživanje.

„Neposredno pre i posle prestanka rada srca, primetili smo promene u specifičnoj vrsti neuralnih oscilacija, tzv. gama oscilacijama, ali i u drugim vrstama poput delta, teta, alfa i beta oscilacija.“

Potvrđeno je da su ritmički moždani talasi zabeleženi u trenutku smrti slični talasima koji se javljaju tokom snova, prisjećanja sećanja i meditacije. Ovo je pružilo moguće objašnjenje zašto ljudi često imaju živopisna sećanja ili „povratak života“ tokom iskustava bliskih smrti.

Čuvena izreka „život ti proleti pred očima“ mogla bi imati naučnu osnovu.

Postoji nekoliko vrsta moždanih oscilacija (moždanih talasa), koje predstavljaju obrasce ritmične moždane aktivnosti prisutne u živim ljudskim mozgovima. Na primer, gama oscilacije su prisutne tokom koncentracije, sanjanja, i procesa memorije i obrade informacija.

„Kroz generisanje oscilacija povezanih sa prizivanjem sećanja, mozak možda izvodi poslednji pregled važnih događaja iz života neposredno pre nego što umremo, slično iskustvima koja su opisana u situacijama bliskim smrti,“ dodao je Zemar.

„Ovi nalazi dovode u pitanje naše razumevanje trenutka kada život tačno prestaje i otvaraju važna pitanja, poput onih vezanih za vreme doniranja organa. Kao neurohirurg, ponekad se suočavam sa gubitkom. Neopisivo je teško saopštiti vest o smrti ožalošćenim članovima porodice. Ono što iz ovog istraživanja možemo naučiti jeste da, iako naši voljeni zatvore oči i budu spremni da nas napuste, njihovi mozgovi možda proživljavaju neke od najlepših trenutaka iz njihovih života.“