Umesto da pokuša da otkrije šta se događa nakon što osoba premine, američki lekar Džejms L. Halenbek proveo je godine proučavajući šta se događa u kratkim trenucima pre i tokom smrti. Istraživanjima je utvrdio tačan redosled kojim se čula gase.
Halenbek radi kao profesor na Univerzitetu Stanford primio je niz istaknutih nagrada za svoj rad u području medicine. Napisao je niz medicinskih knjiga,
U jednoj od svojih knjiga Halenbek raspravlja o važnosti brige na kraju života i kakav će biti kvalitet poslednjih dana za sve pacijente. On veruje da je najvažnije da lekari razumeju sve što mogu o kratkom vremenskom periodu pre smrti, uključujući i gašenje čula.
Halenbek objasnio je da prvi osećaj koje napušta telo kako se približava smrt je glad ili apetit. Fiziološki, telo zna da više ne može da apsorbuje hranjive materije iz hrane, niti će to biti potrebno u bliskoj budućnosti. Ipak, neki kažu da postoji i psihološki razlog za gubitak apetita na pragu smrti. Naime, telo se odriče svojih zemaljskih potreba jer zna da mu neće biti potrebna hrana za „sledeće putovanje“.
Ubrzo nakon gubitka osećaja gladi, ljudi više neće osećati žeđ. Iako voljeni ljudi ili lekari možda žele da ponude vodu kao oblik utehe, to više nije nužnost.
U ovom trenutku telo usporava i uskoro će prestati da funkcioniše, pa mu nije potrebna voda, jer je posao vode da osigura da telo nastavi da radi kako treba.
Često, kada se osoba približi smrti, više ne može da govori, ali za mnoge to nije fizički problem. Medicinski, ljudi koji se približavaju smrti još uvek imaju svoj govorni uređaj i fizičku sposobnost da govore. Međutim, mozak prestaje da šalje signale potrebne za govor. Halenbek smatra da je to oblik „puštanja“ kroz prekid komunikacije sa živima.
Zatim, posle nekog vremena i gubitka sposobnosti ili želje za govorom, vid počinje da slabi. Najčešće će prizori ovoga sveta prvo postati mutni, a mnogi će uskoro moći da vide samo prigušeno svetlo.
Osim gubitka vida, mnogi umirući vide nešto sasvim drugo pre nego što konačno preminu.
Ubrzo nakon što njihov vid nestane, i taktilni osećaji osobe nestaju. To znači da njihove ruke više ne osećaju ruke svojih najmilijih koje ih čvrsto drže.
Naravno, postoje fiziološki razlozi zašto se to događa. Mozak je prestao da šalje signale iz ruke koja se drži i samim tim nema osećaja. Čak i ako tehnički ne mogu da osete dodir, ova će ipak pružiti utehu u tim poslednjim trenucima.
Za one koji tokom života nisu izgubili sluh, čulo sluha ostaje poslednje. Čak i ako je osoba toliko blizu smrti da ne možeda pije, govori ili da oseća dodir, vrlo verovatno da još uvek može da čuje.
Nemoguće je reći zašto sluh ostaje nakon ostalih čula, ali neki kažu da je to zato da se ljudima može izgovoriti poslednja lepa reč ili otpevati pesma pre nego što napuste ovaj svet.
Iako postoje prepoznatljive faze progresije do smrti, način na koji se oseća smrt može se razlikovati od osobe do osobe, piše msn.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar