Kako je Ivan Klajn rešio dilemu viber-vajber

Podeli:
viber vajber klajn
Foto:EPA/RITCHIE B. TONGO

Sa popularnom aplikacijom za poruke i pozive pre više godina stigla je i dilema da li je pravilno kazati viber ili vajber. Osim laika, time su se bavili i stručnjaci, pa je, imeđu ostalog, i lingvista Ivan Klajn, koji je nedavno preminuo, imao objašnjenje za ovu nedoumicu.

Uvek kažeš „vajber“ po onom principu da se englesko „i“ čita kao „aj“, pa strašno zapara uši čim čuješ da neko kaže „viber“.

Ipak, stvari nisu tako jednostavne.

„Reč je izmislio čovek koji je američko-izraelsko-beloruskog porekla i verovatno ni sam ne zna koji mu je maternji jezik. U pitanju je čisto komercijalan naziv, koji nije vezan za tradicionalnu reč koja ima koren u nekom jeziku, već je izmišljena. Nije nepravilno izgovarati ni viber ni vajber. Jednostavno je prevladalo vajber“, kazao je jednom prilikom Ivan Klajn i tako rešio ovu jezičku začkoljicu.

Pročitajte još:

Podsetimo, veliki srpski lingvista, filolog, profesor, akademik preminuo je nedavno od posledica koronavirusa u 85. godini.
Ivan Klajn je rođen 1937. godine u Beogradu. Završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Univerziteta u Beogradu 1961. godine. Kao redovni profesor na ovom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika.

Osim romanistike, područje Klajnovog rada je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika.
Klajnova najznačajnija dela su: „Uticaji engleskog jezika u italijanskom“, „Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku“, „Italijansko-srpski rečnik“ za koji je dobio nagradu Vlade Republike Italije.

„Rečnik jezičkih nedoumica“ najčešće je štampana knjiga koju potpisuje Klajn.

Od prvog broja je bio glavni urednik lingvističkog časopisa Jezik danas, koji izdaje Matica srpska.

Od 1974. godine pisao je rubrike o problemima savremenog jezika, najpre u Borbi, zatim u Politici i Ilustrovanoj politici, kao i u NIN-u.

Objavio je veći broj radova u lingvističkim časopisima, kao i 18 knjiga. Preveo je više knjiga sa italijanskog i engleskog jezika na srpski. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1997, a za redovnog 2003. godine.
Bio je i član Saveta Vukove zadužbine, Odbora za standardizaciju srpskog jezika i predsednik Komisije za odnose sa javnošću i rešavanje neodložnih pitanja, kao i saradnik Matice srpske.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar