Poslednja kolumna Ivana Klajna: Digitalni pravopis

Kultura 01. apr. 202119:36 > 19:48
Podeli:
Ivan Klajn
Ivan Klajn. Foto: Nin

Veliki srpski lingvista, filolog, profesor, akademik Ivan Klajn, koji je preminuo u 85. godini od posledica koronavirusa, bio je i dugogodišnji kolumnista nedeljnika “Nin”. Klajn je neumorno, iz četvrtka u četvrtak, pisao o jezičkim nedoumicama, otkrivajući nam sve lepote jezika kojim govorimo i pis(a)ma kojim se služimo.

Poslednju kolumnu, koja je trebalo da izađe danas, Ivan Klajn nije stigao da dovrši. Objavljujemo njegov tekst iz prošlog broja „Nina“, koji je naslovio sa „Od pera do kompjutera“ i u kojem se bavio fenomenima „digitalnog pravopisa“.

Od pera do kompjutera

Ivan Klajn

„Osim klasičnog pravopisa koji smo učili u školi“, piše na internetu, u tekstu čiji je autor jedan stručnjak za digitalni marketing, „postoji i kompjuterski, digitalni pravopis. Ukoliko ne poznajete digitalni pravopis, mnogi ljudi će vas doživljavati kao ne baš obrazovanu osobu.“

Zabrinula me je ta tvrdnja, jer za tu vrstu pravopisa nikad nisam čuo. Srećom, u daljem tekstu ispostavilo se da se ceo „pravopis“ svodi na jedno jedino pravilo: da posle znakova interpunkcije treba staviti razmak. „Klasični“ pravopis o tome nije govorio, jer se ionako zna da su reči i rečenice odvojene razmakom, pa ako posle neke reči sledi znak interpunkcije, ili se rečenica završava tačkom, upitnikom itd. – jasno nam je da se taj znak naslanja na završetak prethodne reči, a posle njega je belina. Pišući rukom to radimo automatski, ali na tastaturi može se desiti da zaboravimo da pritisnemo takozvani „spejs“, dugme za razmak. Zato autor navodi više primera kao „Prijatelju, ti si nepismen“ ili „Ćao. Ja sam Slavica.“

Ispod teksta su odgovori čitalaca. “BRAVO, CARE! SVAKA ČAST!” uzvikuje jedan, dok drugi komentariše: „Veoma jasno i dopadljivo napisan članak.“ Jedan primećuje „da se ni u jednom priručniku srpskog jezika… nigde ne spominje razmak posle znakova interpunkcije… Stoga ovaj ‘Digitalni pravopis’… ispravlja ovaj neverovatan propust u srpskim udžbenicima“.

Drugi komentatori su uzdržaniji: „Ja mislim da se 90% ovoga uči u školi i da je ovako osnovan vodič nepotreban.“ Pominju se i posebni predmeti iz srednjoškolskog programa: „Ko je išao u Ekonomsku, on je učio sve ovo iz Korespondencije”, piše jedan čitalac, a drugi: „To se sve uči(lo) u srednjoj školi, na časovima daktilografije – ko je imao taj predmet.“ Neki zameraju autoru što je ceo svoj tekst pisao na latinici. Još ozbiljnija je primedba na račun onih koji pišu „ošišanom latinicom“, a naša slova s dijakritičkim znacima zamenjuju engleskim kombinacijama, npr. „josh“, „ukljuchujuci“, „petitza“. To je očigledna posledica toga što se na svakom kompjuteru kao prvo pismo javlja „English“, a pojedincima je teško da ga zamene sa „Serbian (Cyrillic)“ ili makar „Serbian (Latin)“. Takvim primerima anglomanije, pre nego razmacima, morao bi da se pozabavi svaki „digitalni pravopis”.

Komentari

Vaš komentar