Istraživanje konačno dalo odgovor na pitanje - da li su ljudi koji igraju šah pametniji od drugih: Iznenadiće vas rezultat

S obzirom na ove mentalne i socijalne koristi, ne iznenađuje što društvene igre mogu doprineti očuvanju zdravlja mozga u starijem dobu.

Francusko istraživanje iz 2013. pokazalo je da osobe starije od 65 godina koje redovno igraju društvene igre imaju 15 odsto manji rizik od razvoja demencije. Još jedno, špansko istraživanje iz 2025. godine, utvrdilo je da su korisnici domova za stare koji su dva puta nedeljno učestvovali u igranju društvenih igara imali bolje kognitivne funkcije i viši kvalitet života. Prednosti se, međutim, ne odnose samo na starije. I kod dece predškolskog uzrasta zabeleženo je poboljšanje numeričkih veština zahvaljujući igrama.

Kada je reč o konkretnim naslovima, najveća pažnja u istraživanjima posvećena je šahu. Pregled neuroimaging studija iz 2025. godine, koji je uporedio mozgove vrhunskih i početničkih šahista, pokazao je da iskusni igrači imaju veću aktivnost i jaču povezanost u delovima mozga zaduženim za vizuelnu obradu, prostornu percepciju i donošenje odluka.

Dobre vesti stižu i za ljubitelje igara uloga poput Dungeons & Dragons. Studija Univerziteta u Korku iz 2024. godine navodi da elementi poput maštovitog bega od svakodnevice, kreativnog izražavanja i socijalne podrške koje ova igra pruža mogu pozitivno uticati na mentalno blagostanje učesnika.

Da li su ljudi koji igraju šah pametniji?

Kratak odgovo je -ne, ali...

Bolje zapažanje i brža obrada informacija

Neuroimidžing istraživanja, uključujući pregled studija objavljen 2025. godine, pokazala su da iskusni šahisti imaju izraženiju aktivnost u regijama mozga zaduženim za vizuelnu obradu, prepoznavanje obrazaca i prostornu percepciju.

Šah nije samo „računanje poteza“, već prepoznavanje konfiguracija figura. Vrhunski igrači ne analiziraju svaku poziciju od početka, već brzo prepoznaju poznate obrasce i tipične situacije. To znači da im je sposobnost vizuelnog uočavanja struktura i odnosa među elementima znatno razvijenija nego kod početnika.

Studije su pokazale da šahisti brže uočavaju relevantne informacije, a zanemaruju nebitne detalje, što je osobina bliska ekspertskom načinu razmišljanja u drugim oblastima.

Jača radna memorija i koncentracija

Više istraživanja ukazuje na to da šah poboljšava radnu memoriju sposobnost da se informacije kratkoročno zadrže i manipulišu njima. Tokom partije igrač mora istovremeno da prati više varijanti poteza, procenjuje posledice i planira unapred.

Istraživanja na deci pokazala su da učenici koji redovno treniraju šah ostvaruju bolje rezultate na testovima pažnje i koncentracije. Kod odraslih, dugogodišnje igranje povezano je sa efikasnijim donošenjem odluka pod vremenskim pritiskom.

Donošenje odluka i strateško razmišljanje

Funkcionalna magnetna rezonanca pokazuje da su kod iskusnih šahista snažnije povezani frontalni i parijetalni delovi mozga, regioni ključni za planiranje i analitičko razmišljanje.

To ne znači da svi šahisti imaju viši koeficijent inteligencije, ali znači da redovno igranje razvija sposobnost strateškog razmišljanja, anticipacije i evaluacije rizika.

Da li šah povećava IQ

Meta-analize obrazovnih studija pokazuju da šah može dovesti do blagog porasta rezultata na testovima inteligencije kod dece, naročito u domenu fluidne inteligencije i matematičkih sposobnosti. Međutim, efekat nije dramatičan niti univerzalan.

Stručnjaci ističu da šah ne stvara genije, već trenira mozak u određenim veštinama. Drugim rečima, igra podstiče razvoj kognitivnih funkcija, ali sama po sebi nije garancija opšte natprosečne inteligencije.