Gledala sam kuću za 1 evro u Italiji, ali onda sam našla još bolju ponudu i kupila dve

Lora Minton (53) kaže da je inače dosta putovala, ali da se u Italiji osetila "kao kod kuće". Priseća se kako je jednom prilikom, pre pandemije, prvi put počela da razmišlja o tome kako bi tamo zapravo mogla da živi i načinima da to ostvari.

"Razmišljali smo kako bismo to mogli da uradimo, izbacujući ideje poput: „Dobro, ovde nemaju kukuruz, hajde da napravimo prodavnicu kukuruza za sve turiste i možemo da živimo ovde“", ispričala je.

Ipak, uskoro joj se ukazala bolja ideja - u Musomeliju u Italiji, gradu sa 10.000 stanovnika na Siciliji.

Kuća od 57.000 evra, bez poreza i taksi

"Pre par godina sam počela da čitam o programu kuća za 1 evro, gde su neki gradovi prodavali kuće kojima je bilo potrebno veliko renoviranje za 1 evro. Čitala sam mnogo o Musomeliju. Imaju kuće od 1 evro, ali imaju mnogo premijum kuća koje nisu 1 evro. Moja kuća u Musomeliju bila je na listi za 60.000 evra, ili oko 65,5 hiljada dolara. Cenkali smo se i dobila sam je za 57.000 evra. Kuća koju sam kupila ima skoro 3.000 kvadratnih metara", ističe Lora, koja se ubrzo odlučila za kupovinu još jedne nekretnine.

"Pošto sam bila ovde i upoznala dosta doseljenika, otkrila sam da mnogi ljudi žele da se presele ovde i traže smeštaj. Moj brat i ja smo mislili: „Hajde da kupimo nekoliko kuća i onda ih iznajmimo“. Moja sestra i ja trenutno gledamo treću kuću. To je prvenstveno za ono što nazivaju kratkoročnim iznajmljivanjem, ali to nije Airbnb. To je više kao iznajmljivanje na 18 meseci", objasnila je.

Cena druge kuće bila je još niža.

"Kupili smo je za 25.000 evra, ali je nakon honorara i drugih dodatnih troškova na kraju bilo 31.000 evra. Trosobna je i ima dvorište, što je neverovatno."

Bilo je mnogo dodatnih troškova koji su me uhvatili nespremnu

Lora je otvoreno govorila i o tome koliko je para potrošila na renoviranje.

"Često me pitaju koliko trošim na renoviranje, ali mi je teško reći jer postoje želje, a onda i potrebe. Treba mi kuhinja. Trebaju mi zidovi da ne otpadaju us*ane tapete. Da li mi treba druga kuhinja? Ne. Ali kuhinje su ovde mnogo pristupačnije — izgradnja moje dve kuhinje koštala je 5.500 evra."

Ipak, neki troškovi su je iznenadili.

"Prilikom kupovine prve kuće uplatila sam depozit od 10% i agencijsku proviziju, koja je uglavnom 4% od kupoprodajne cene. Jedna stvar koja me je iznenadila je da je to deponovali na njihov bankovni račun, a ne na escrow račun, što mi je bilo čudno, ali je ovde vrlo uobičajeno. Još jedan iznenađujući deo bio je da sam kupila svoju kuću za 57.000 evra, ali je neki momak u kancelariji odlučio da moja kuća vredi 80.000 evra, pa su porezi iznosili 9% od toga. Ako imate prebivalište, onda plaćate 2% od procenjene vrednosti vašeg primarnog doma... Pretpostavila sam da porezi koje sam platila uključuju poreze na imovinu, ali to je bio samo porez na prodaju. Generalno, porezi na imovinu su između 300 i 600 evra godišnje, ali pošto je moja kuća ogromna, to je 946 evra. Posle svih taksi, ukupan trošak je bio 69.182 evra. Ali, ako bi neko rekao da možete dobiti prelepu kuću od 3.000 kvadratnih metara, šest spavaćih soba, dve kuhinje za 70.000 evra, rekla bih: Dogovoreno", objašnjava Lora.

Njena kuća u Kaliforniji je trosobna, od 1.500 kvadratnih metara i procenjena je na 504.000 dolara.

"Da imam načina, provodila bih svo vreme ovde, ali zbog vize ne mogu. Moram da idem tamo i nazad... Verovatno imam još dve godine pre nego što se penzionišem, ali ću većinu vremena biti u Italiji, a zatim se na kraju vratiti u Sjedinjene Američke Države. Izdaću svoju kuću u Kaliforniji na narednih 15 do 20 godina. A kad poželim da se vratim, onda ću još imati svoju kuću, koja će biti i otplaćena jer sam je izdavala", kaže Lora.