1
U bečkim arhivima, još iz prve polovine 18. veka, dokumentovano je postojanje vampira u Srbiji, i to u selu Medveđa kod Trstenika, koje se u to vreme nalazilo na granici tadašnje Austrije i Turske. Reč vampir, prvi put je napisana u izveštaju austrijskog lekara - epidemiologa koji je bio u ovom selu kako bi istražio žalbe meštana da su se u selu pojavili mrtvi ljudi koji su oživeli i ustaju iz grobova.
Zbog toga je ovaj lekar zatražio da se iskopa nekoliko grobova. I zatekao je zanimljiv prizor.
„Leševi nekoliko umrlih meštana bili su dobro očuvani. Dva meseca nakon smrti, oni su bili u neraspadnutom stanju, dok su tela nekih drugih meštana u selu, a koji su u isto vreme umrli, već bili u fazi prirodnog raspadanja. To je bio znak da lekar u svom izveštaju napiše da se radi o vampirizmu. Ali, pošto nije mogao da objasni uzbuđenim i uplašenim Srbima da se sa tzv. vampirima obračunaju na tradicionalan način, glogovim kocem, odsecanjem glave i spaljivanjem, pristao je da o ovom slučaju obavesti vrhovnu komandu u Beogradu“, priča istoričar Ivan Nešić iz Trstenika.
Jedan od najpoznatijih svetskih vampira zvao se Arnaut Pavle koji je umro u selu Medveđa kod Trstenika oko 1727. godine. Njegovo ime zapisao je austrijski doktor četiri godine kasnije, koji je došao u Medveđu da ekshumira nekoliko tela meštana koji su iznenada umrli.
„Epidemija vampirizma se u Medveđi početkom 18. veka desila čak dva puta. U tom smislu ovo mesto je jedinstveno u celom svetu. Prva se desila kada je u Medveđu stigao izvesni Arnaut Pavle koji je doneo strašnu priču kako će se posle smrti povampiriti. On se, kako je ispričao meštanima, na jugu, kada je bio u turskoj vojsci, borio sa jednim vampirom kojeg je uspeo da pobedi. Ali, plašio se da će zbog toga i njega da zadesi takva sudbina. Nešto slično se i desilo. Posle njegove smrti, u selu su za kratko vreme umrla četiri zdrava muškarca“, kaže ovaj istoričar.
Zanimljivo je da su Austrijanci dozvolili da se ta tela spale i pepeo baci u reku Moravu, koja je bila granica između Austrije i Turske.
Austrijska komanda u Beogradu je onda poslala drugu komisiju sastavljenu od četiri pukovska hirurga. Oni su ponovo uradili ekshumaciju tela i došli do zaključka da se radi o vampirima, što je i dokumentovano 1732. godine.
„Iskopali su sve sumnjive leševe. I utvrdili su da se čak šesnaest tela nalazi u tzv. stanju vampirizma. Uradili su disekciju tela i sve to zapisali u izveštaju „Visum et repertum“, koji su poslali u Beč. To je praktično bio prvi medicinski dokument o istrazi tela za koja se sumnjalo da su vampiri. To je i danas jedan od najznačajnih dokumenata o vampirizmu“, rekao je Nešić.
Pročitajte još:
Opština Trstenik je pre nekoliko godina poklonila austrijskoj ambasadi u Srbiji, „Visum et repertum“, što u prevodu znači viđeno i otkriveno. To je reprint dokumenta u kojem se na više mesta pominju reči vampir i krvopije, a napisala ga je komisija predvođena austrijskim hirurgom Johanesom Filkingerom.
„Visum et repertum je nakon što je stigao u Beč, odštampan, i u to vreme objavljen u svim naučnim časopisima u Evropi. Ako znamo da se slučaj dogodio u januaru 1732. godine, a već u martu iste godine već je zasedala Pruska akedemija nauka o pitanju srpskih vampira. Među svim značajnim naučnicima se u jednom trenutku povela veoma ozbiljna diskusija. Oko četrdeset doktorskih disertacija, iz teologije i medicine, bavilo se fenomenom vampira u Srbiji“, ispričao je Ivan Nešić.
Treba reći da je u engleskom jeziku reč vampir u izvornom srpskom značenju u upotrebi od 1734. godine, iz izdanja Oksfordskog rečnika za tu godinu.
***
Bonus video: Arheološke priče iz Srbije
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
