Pred nosom nam se dešava velika "podvala": Jeste li primetili šta sad stavljaju u omiljeni slatkiš?

Prema analizi objavljenoj ove nedelje na portalu Euronews, jedna od tri namirnice kojoj je prošle godine najviše rasla cena u Evropskoj uniji bila je čokolada. Govedini i teletini cena je u proseku porasla za 10 odsto, smrznutom voću za 13 odsto, a čokoladi čak za 17,8 odsto.

Da čokolada postaje luksuz znalo se i ranije, rast cene kakaovca traje već godinama - u Evropi se od 2022. utrostručila.

Na sve to prvenstveno utiču klimatske promene, odnosno vremenski uslovi u zemljama Zapadne Afrike - Gani i Obali Slonovače, koje su najveći proizvođači kakaa (60 odsto svetske proizvodnje stiže odande) gde su proteklih godina suše poremetile berbu kakaovca.

"Visoka cena čokolade nije iznenađujuća. Trend rasta cene kakaovca traje već godinama. Proteklih godina rast cena te glavne sirovine za proizvodnju čokolade bio je posebno snažan", kaže ekonomski analitičar Damir Novotny.

Međutim, taj problem se ne ogleda samo u sve višim cenama čokolada koje mi kao potrošači zatičemo na rafovima supermarketa. Naime, sve je vidljiviji i fenomen sve raznovrsnije ponude čokolada.

Čokolade s raznim punjenjima nisu novitet, ali paleta tih punjenja sve je šira - od voćnih (jagoda, malina, pomorandža, višnja, kokos...) preko raznih drugih kremova (lešnik, karamela, kikiriki, vanila...) pa do keksa, koji je izgleda sve češći adut.

Smanjuje se količina čokolade u čokoladama

Novotny kaže da se industrija čokolade prilagođava manjku kakaovca i sve višim cenama te sirovine naprosto smanjujući količinu čokolade u čokoladama.

"Proizvođači prave razne multiflavour proizvode s raznim punjenjima u čokoladama kako cene njihovih proizvoda ne bi snažno rasle. A maloprodajna cena gotovog proizvoda, table čokolade koja sadrži puno kakaovca, jako je porasla", objašnjava.

Laički rečeno, što je kakaovac skuplji, sve je više čokolada s kremovima i keksima. Slično kao slatkiši "s ukusom čokolade" - što je oznaka koju pojedini moraju da nose jer u njih više ne ide dovoljno kakaa da bi se mogli zvati čokoladom.

"Ako želite čokoladu s 80 odsto kakaovca, morate biti spremni da platite višu cenu. Sada se cena za kilogram kakaovca na tržištu kreće oko 10 evra, a to je već prilično puno", dodao je Novotny.

Jedna od zamena za čokoladu su tzv. šećerne table koje su silom prilika bile popularne 1980-ih godina u doba ekonomske krize i nestašica svega i svačega, pa tako i kakaovca.

"Šećerne table ne sadrže više od 20 odsto kakaovca. I sada postoje takvi proizvodi, ali naše je tržište ipak otišlo napred i vrlo je niska potražnja za tim proizvodima s velikim sadržajem šećera, a malim sad kakaovca", kaže Novotny.

"U laboratorijima traže klon kakaovca'

Kakaovac je postao osetljiv na klimatske promene i nema ga dovoljno pa se uveliko eksperimentiše s njegovim laboratorijskim uzgojem.

"To je prilika da istraživački instituti provere da li je moguće uzgajati kakaovac i kafu u drugačijim mikroklimatskim uslovima nego u zemljama koje su, poput Gane, u pojasu ekvatora s toplom i vlažnom tropskom klimom. Na tome naročito rade neki veliki evropski istraživački instituti jer je Evropa najveće tržište čokolade. Istražuju se nove varijante, klonovi kakaovca koji bi podneli klimatske promene. Ali još nema rezultata tih istraživanja pa sledećih godina treba očekivati nastavak rasta cena kakaovca", kaže Novotny, a podseća i da na tržištu postoji još jedan proizvod koji nadomešta kakaovac - namaz od lešnika.

Takođe, neke kompanije su već počele da umesto kakaa koriste fermentisane žitarice i mahunarke, uključujući pirinač, kako bi replicirale ukus, teksturu i topljenje prave čokolade.