0
Ukusi prepoznatljivi u svetu!
Čuveni gastro portal Taste atlas nedavno je objavio mapu najboljih svetskih sireva. Među njima se nalaze i četiri sira iz Srbije. To je još jedan dokaz da je srpska gastronomija vredna svetske pažnje.
U pitanju su zlatarski sir, pirotski kačkavalj, somborski sir i miročki sir.
Zlatarski sir je vrsta masnog belog sira koja se proizvodi u selima novovaroške opštine na području planine Zlatar. I ovaj sir je zvanično zaštićen kao brend sa geografskom oznakom porekla u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine Republike Srbije.
Tradicionalno zlatarski sir se proizvodio od mešavine kravljeg i ovčjeg mleka, ali danas kada je broj ovaca na Zlataru sve manji, skoro isključivo se proizvodi od kravljeg mleka.
Planinke u pomuzeno mleko dodaju maju, a nakon jednog sata kroz masu se prođe kašikom kako bi se surutka što bolje odvojila od sira. Onda se sačeka još jedan sat i sir se stavlja u gazu u kojoj opet stoji još jedan sat. Onda se, još uvek u gazi, sir stavlja pod drveni krug koji se pritisne kamenom i tako stoji četiri do pet sati. Posle toga se seče na kriške, debljine do jednog centimetra, slaže u kante i redom soli. Sir se drži na toplom oko 40 do 45 dana dok ne sazri.
Pored ćilima, simbol i obeležje grada na Nišavi je i kačkavalj, proizvod čiju su veštinu izrade stanovnici sela naučili od Crnovunaca, odnosno Karakačana, koji su izmedu 17. i 19. veka živeli na Staroj planini.
Pročitajte još:
U početku je kačkavalj izrađivan isključivo od ovčjeg mleka sa Stare planine da bi se tek kasnije pravio i od kravljeg mleka ili mešanog (takozvani mešanac). Najstariji pisani podaci o izradi kačkavalja na Staroj planini datiraju s početka 18. veka. Pirotski kačkavalj poznat je širom sveta zbog svoje specifične arome koja nastaje zahvaljujući bogatim pašnjacima.
Na desetinama hiljada hektara staroplaninskih pašnjaka, koji se prostiru na nadmorskoj visini do 2.000 metara, danas pase znatno manje ovaca nego nekad. Ipak, u poslednje vreme, naročito nakon zaštite geografskog porekla imena pirotskog kačkavalja, ovaj proizvod je vratio slavu iz davnih vremena, ali i zadržao majstorstvo izrade i kvalitet proizvoda.
Pre nekoliko godina miročki sir se, uz magareći i šarski, našao na listi 670 najboljih sireva na svetu. Sprema se od davnina i kao svi sirevi iz ovog kraja pravi se od punomasnog mleka. Nema kajmaka i drugih prerađevina od mleka – samo sir. Usireni sir se iseče na kocke i obari u surutki. Nakon te termičke obrade, sir je spreman za konzumaciju. Može se jesti kao mladi ili kad odstoji.
Sir sa Miroča je beli sir, koji kada se jede u svežem stanju, škripi pod zubima, pa ga zovu i škripavac.
Pn se razlikuje od klasičnih belih sireva jer se ne topi u tiganju, na roštilju, a nanizan na štap, pa pečen iznad otvorene vatre je sličan mnogo poznatijem rođaku, halumi siru sa Kipra.
Na roštilju miročki sir dobije hrskavu koricu, ima blagu aromu dima, a unutrašnjost je mekana i zlatnožute boje je nakon prženja.
Somborski sir je punomasni sir od ovčjeg mleka.
Somborski sir u kačici pravile su još pre dva veka domaćice na salašima iz nekadašnje Bačko-bodroške županije. Prema nekim zapisima, služio se i na bečkom dvoru. Sir u kačici ima zaštićeno geografsko poreklo, a danas ga pravi samo nekoliko porodica iz Stapara.
Recept za spravljanje sira bio je strogo čuvan. Tajnu spravljanja, prema pričama, domaćica nije prenosila ćerki, već snaji, kako bi ostao sačuvan u porodici nakon što se ćerka uda. Nekada se pravio isključivo od ovčjeg, tek pomuzenog mleka i morao je da se pojede za sedam dana. Sada se sve češće pravi od kravljeg mleka.
U bivšoj SFRJ somborski sir se najviše prodavao u Zagrebu i Ljubljani. Danas je kao autentičan proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom stigao do svih kontinenata.
BONUS VIDEO: Mišlenove zvezde stižu na srpsku gastro scenu? – gosti Nenad Gladić (Lepi Brka), Vlastimir Puhalo i Vanja Puškar
