Alarm: Deca ne mogu ni da potrče, imaju krive noge i kičme

Ceca Radović, nastavnica fizičkog vaspitanja u Osnovnoj školi Skadarlija u Beogradu, priča za portal Nova.rs kako danas izgledaju časovi fizičkog vaspitanja koji podležu preventivnim merama protiv širenja zaraze."Deca su podeljena u grupe, u jednoj grupi ima najviše 15 đaka, kod mene konkretno trenutno je 12 đaka. I mi smo sada napolju jer je lepo vreme. Radimo na otvorenom terenu bez maski – deca ne mogu da dišu i rade s njima, ali vodimo računa o svim merama", priča nastavnica koja predaje đacima od petog do osmog razreda.

Deca sve manje aktivna

Ona kaže i koje aktivnosti dolaze u obzir u doba korone."Radimo individualne vežbe, trčanja, najviše atletiku, vežbe oblikovanja i elemente različitih sportova, npr. rukometa, košarke, odbojke. Dakle, samo elemente, bez igre jer u toj igri imate napad, odbranu, deca stupaju u kontakt licem u lice…", priča naša sagovornica.Ona napominje i da se posle svakog časa radi dezinfekcija lopti, ruku, brava, posebno jer opasnost vreba u svlačionicama."To funkcioniše, ali za ovih nekoliko meseci od marta, koliko deca nisu išla u školu, mnogo toga se promenilo. Sada ne mogu da istrče ni dva kruga oko školskog terena, oko par stotina metara. To je strašno. I iako su ta deca nešto trenirala, ti treninzi nisu kao što su bili. To je zaista tužna priča. Ne znam kako će deca ući u potrebnu formu. Mi sada imamo jedan čas fizičkog nedeljno, a ne, recimo, tri kao nekad. To je zdravstveni problem", upozorava nastavnica Ceca.A šta nas onda čeka kad uskoro dođu hladni dani i deca budu morala da pređu u sale?"Mi imamo salu odgovarajućih dimenzija gde može da bude 15 đaka jer više od toga i ne sme u salu. Mi ćemo se toga pridržavati i moći ćemo da sve ovo što sada radimo napolju premestimo unutra. Uz to, imamo prirodnu ventilaciju za provetravanje, što je dodatni plus. Bićemo napolju sve dok ne bude kiše, a kada uđemo u salu, raštrkaćemo se po njoj, otvorićemo sve što možemo."Međutim, ona napominje da se tim tempom ne ne može doći do zacrtanog cilja."Onda šaljete deci neke linkove sa primerima vežbi koje mogu da rade kod kuće. Ali vi ne možete nikako da znate da li oni to zaista i rade", priča nastavnica Ceca.Kaže da se posledice toga što tokom poslednjih meseci nisu radili kao pre već se vide."Deca su stvarno oštećena zbog nekretanja i sedenja. To su stomaci, to su deformacije leđa, sve je otišlo k vragu. Ali trudimo se da im pomognemo i podignemo svest. I deca sve znaju – da ne smeju da mnogo sede, da treba da se kreću. Stalno im pričam i o ishrani. Oni su svesni, ali teško je sve to sprovesti u delo."

Posledice nekretanja

Pedijatar Slavko Dušanov za portal Nova.rs takođe ističe koje sve posledice nosi to što se deca sve manje kreću, što previše sede, ne trče, ne igraju se, ne vežbaju dovoljno."Zdravstvena posledica usled manjka fizičke aktivnosti, i zbog korone i uopšte, pre svega je nepravilno držanje. Kad radimo sistematske preglede, veliki broj dece, čak preko 70 odsto njih, prema našim podacima, ima nepravilno držanje. To znači da im je kriva kičma, imaju krive noge, slabo razvijenu muskulaturu, ravne tabane, a kičmu i ceo taj kostur drže mišići. S obzirom na to da su deca fizički neaktivna, taj kostur nema šta da drži."Doktor Dušanov priča i da su u posebnom riziku deca u pubertetu."Desi se da u pubertetu deca naglo izrastu 10, pa i 15 centimetara u roku od par meseci i onda tek i roditelji i mi vidimo da na jednom sistematskom pregledu sve bude u redu, a već na sledećem je tu strašna skolioza ili kifoza, tj. pogrbljenost leđa. To onda mora da se rešava ili miderom ili nekad čak operacijom", upozorava doktor.On izdvaja i drugu posledicu manjka fizičke aktivnosti – gojaznost."Deca jedu to što jedu, često nezdravo, a te kalorije koje unesu ne mogu da potroše ako nisu aktivni jer za kompjuterom sigurno neće da ih potroše. Posledica toga bude da zbog gojaznosti već decu u 15, 16. godini imamo na terapiji za visok pritisak. Poznato je i da je među faktorima rizika koji dovode do kardiovaskularnih oboljenja na prvom mestu manjak fizičke aktivnosti", napominje doktor.Dileme nema koliko je sport važan, ali izazovi su veliki ovih dana jer zaraza vreba.Naš čitalac Stojan iz Beograda priča koje dileme muče roditelje."Mi smo hteli da dete nastavi sa treninzima jer ih nije imao još od marta, čim je krenula korona. Dve i po godine trenira i hteli smo da nastavi, a i njega je uhvatio neizdrž. Međutim, pošto je u pitanju aikido koji je kontaktni sport, nije nam bilo najjasnije kako će to da organizuju, a da se maksimalno izbegne bliski fizički kontakt. Treneri su bili divni, stvarno su sve uradili što je u njihovoj moći, odvojili decu na minimum četiri kvadratna metra, dodelili im po jednog partnera, a ne da se menjaju non-stop i sve je to izgledalo ok. Međutim, kad je po hodnicima do sale hrupilo još stotinak dece i roditelja koji idu na basket, odbojku, neki folklor i svašta razno, shvatili smo da je rizik ipak prevelik i odlučili smo da ga još zadržimo u kući. Naravno da je bila drama, ali morali smo da istrajemo2, priča Stojan.

Atletika da, košarka za neke bolje dane

Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović za portal Nova.rs priča o rizicima koje sport nosi, ali priča i koliko je važno da deca ne prestanu da treniraju zbog korone."Vrlo je važno omogućiti deci i mladima da budu fizički aktivni. Problem su, međutim, kontaktni sportovi. Što su sportisti zbijeniji, opasnost je veća, utoliko pre što su zadihani, a duvaju jedni drugima u lice.”Doktor izdvaja koje discipline nose manji, a koje veći rizik od zaraze."Najbezbednije su pojedinačne atletske discipline, recimo, skok u dalj ili u vis, bacanje koplja, i tenis, koji je bolji nego, na primer, badmington. Rizik je povišen kada su u pitanju borilački sportovi, naročito ako se smenjuju partneri, kao i kolektivni sportovi, uz određene razlike - bezbednija je, recimo, odbojka od košarke", napominje epidemiolog Radovanović.On kaže i da bi za odlučivanje trebalo da budu ključni lokalni uslovi."Krizni štab, nažalost, ne objavljuje brojeve novootrkivenih po opštinama i/ili gradovima, a takve informacije bi bile vrlo važne. Ukoliko bi neka sredina danima bila bez novootkrivenih slučajeva, mere opreza mogle bi malo da popuste. S druge strane, recimo, danas bi teniseri u Beogradu ili Kragujevcu pre i posle meča trebalo da izbegavaju srdačno i blisko pozdravljanje", kaže prof. dr Radovanović i zaključuje da život mora dalje da teče, ali lako otklonjive rizike valja izbegavati.Dakle, uvek i svuda treba podržavati fizičku aktivnost, ali treba se prilagođavati i aktuelnoj epidemiološkoj situaciji.I kad se sve sagleda, jasno je da deca ne treba i ne smeju da se odreknu treninga. Samo treba mudro odabrati sport koji je najmanje rizičan u ovim okolnostima i čuvati i sebe i porodicu koliko je moguće.BONUS VIDEO:https://www.youtube.com/watch?v=2DP1gec9qmc***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram