0
Dobro poznajem srpsku, kao i regionalnu pesničku scenu i mogu da kažem da je u ovom trenutku Beograd epicentar pesničkih dešavanja, bar što se tiče mladih pesnika. Novi, sveži, ultrazanimljivi pesnički glasovi bujaju na svakom koraku, kaže Zvonko Karanović u intervjuu za našu rubriku posvećenu glavnom gradu "Gde je sad tvoj Beograd".
Zvonko Karanović (Niš, 1959) autor je deset zbirki pesama i tri romana. Dobitnik je nekoliko nagrada za poeziju, kao i nekoliko međunarodnih književnih stipendija. Počeo je da piše poeziju pod uticajem bit književnosti, filma i pop kulture. U svojim kasnijim knjigama eksperimentisao je s nadrealizmom i formom pesme u prozi. Kultna knjiga poezije među rokenrol generacijom je “Srebrni surfer” (1991) koja je ove godine doživela svoje reizdanje. Romani “Četiri zida i grad” i “Tri slike pobede” bili su u najužoj konkurenciji za NIN-ovu nagradu. Osnivač je i glavni urednik izdavačke kuće PPM Enklava. Od 2005. godine živi u Beogradu.
Kakva je razlika između doživljaja Beograda dok si bio još u Nišu, i Beograda kad si 2005. godine došao da u njemu živiš?
-Beograd mi je oduvek bio blizak grad, još od studentskih dana. Iz Niša sam u Beograd išao na stotine koncerata, imam tamo puno prijatelja, u kasarni 4. juli na Voždovcu godinu dana sam proveo na odsluženju vojnog roka. Možda mi se tada činio mnogo kompaktniji u smislu da se danas grad raširio i da su se nekadašnja predgrađa i prigradska naselja umnogome približila centru, a tada sam imao predstavu da je mnogo manji.
Da li je tačno da Beograd lako prihvata ljude, je l to tvoje iskustvo?
-Lično, nisam imao nikakvih problema. Beograd je prestonica, velika metropola, najveći grad, bar na ovim balkanskim prostorima, koji ima dovoljno jak identitet da ljude sa strane uspešno uklopi u svoju multi-kulturalnu matricu. Vrlo vibrantan grad u neprestanom pokretu i sa mnoštvom kulturalnih dešavanja, idealna lokacija za umetnike, a samim time i pesnike.
Kada kao pesnik posmatraš ljude na beogradskim ulicama, šta vidiš, kakvi ljudi danas ovde žive?
– Ljudi kao ljudi, isti kao i u ostalim gradovima u Srbiji, isečak istog naroda samo na mnogo većem uzorku. Ono što odlikuje beogradske ulice su veća gužva i veoma često odjek različitih stranih jezika jer Beograd je odavno postao i atraktivna turistička destinacija.
Cane (Partibrejkers) je rekao jednom prilikom da nam se omladina “prokulovila”, jel imaš taj osećaj ili potpuno drugačije gledaš na stvari?
– To zavisi od krugova ljudi u kojima se krećeš. Sticajem okolnosti, krećem se u umetničkoj sredini tj. na pesničkoj sceni koju uglavnom čine mladi talentovani ljudi, obrazovani, lepo vaspitani. Možda je Cane mislio na produkte društvenih mreža koje diktiraju određeni stil i manir ponašanja što uglavnom vodi u besomučno samopromoterstvo, besramno guranje u prvi plan sa mnoštvom eksplicitnih sadržaja i prizemnih komentara.
Koji je tvoj omiljen kutak u Beogradu, omiljeno mesto ili prostor?
– Nemam fiksaciju za prostore, vezivanje za određena mesta, odlazim tamo gde mi je prijatno. Često sam odlazio u kafane Mornar i Polet, ali to je uglavnom bilo vezano za rok muziku, sastajališta pred koncerte u Domu omladine ili SKC-u. Kada sam se preselio u Beograd, često sam odlazio na ilegalni splav Gusar (na Savskom keju) koji je bio slabo osvetljena rupa, ali koji odavno više ne postoji. Danas često odem u kafiće u Požarevačkoj ulici, u pubove Maršal i Oblak u pantalonama iza pozorišta Vuk, a veliko zadovoljstvo mi je i kupovina na Đeram pijaci.
Da li je Beograd slika Srbije, ili je ipak Srbija previše kompleksna i drugačija? Da li je Beograd bolji ili je gori od Srbije?
– Beograd svakako nije slika Srbije. Kao i svaki glavni grad, pruža mnogo više mogućnosti u smislu obrazovanja, zaposlenja, društveno-kulturnog života pa je u tom smislu bolji. Ne treba da nas čudi što ljudi iz manjih gradova hrle u Beograd. No svakako stvari ne treba gledati kroz prizmu bolji/gori jer svaka sredina ima svoje prednosti i nedostatke. Danas, kada je tempo života vrlo brz i stresan, mnogi ljudi se opredeljuju za mirni život u manjim mestima ili selima. Sve zavisi od izbora pojedinca.
Tvoji omiljeni beogradski pisci i pesnici, koji su najlepše opisali grad?
– Beograd je bio inspiracija mnogim piscima, od Andrića do Mihajla Pantića jer je pružao i pruža mnogobrojne literarne izazove. Lično, svakako bih izdvojio dva romana Biljane Jovanović (Pada Avala i Psi i ostali), Milana Oklopčića (Metro) i Vladimira Arsenijevića (U potpalublju) od pesnika Milenu Marković, Srđana Valjarevića i Ognjenku Lakićević.
Najčešće ljudi pominju Bogdana Tirnanića i Momu Kapora kao najbolje hroničare i reprezente tog nekog duha Beograda. Da li ih i ti tako doživljavaš ili nemaš baš neki odnos prema njima?
– Nemam neki poseban odnos prema tim autorima, možda zato što u to vreme nisam živeo u Beogradu i nisam uspeo da doživim tadašnji duh grada koga su oni tako uspešno dočarali u svojim knjigama.
“… Nema kreacije bez drskosti, ljubavi bez preterivanja, moraš izgledati kao da te nevolje same traže a ti ih izbegavaš, jednog dana saznaćeš kako je uzbudljivo stajati nasuprot gomile.” (Mokar je put u brdima, Zvonko Karanović)
Ima li puno snobova i foliranata u beogradskim umetničkim i književnim krugovima? Ivan Ergić je rekao da su fudbaleri mala deca za umetnike kada je u pitanju snobizam kod nas.
– Ne bih to nazvao snobizmom, već pre sujetom. Ali, sujeta, surevnjivost i egocentrizam su oduvek bili prisutni u umetničkom životu, kako nekada tako i danas. Od umetnosti u Srbiji ne može da se živi, pa je onda svaka priča o snobizmu izlišna.
Kada su u pitanju prednosti Beograda poslednjih godina, stalno se pominju provod i lepe žene. Koliko ti je to blisko?
– Nisam upoznat sa tim segmentom života grada, ali mnogobrojni turisti koji posećuju Beograd često svedoče u prilog toj tvrdnji. Negde sam čuo da Beograd zovu evropskim Tajlandom, dobra hrana, lepe žene, prostitucija. I to mi se nije nimalo dopalo. Beograd može da ponudi mnogo više od toga.
Ima li mesta za poeziju u Beogradu, ima li zainteresovanih?
– Dobro poznajem srpsku, kao i regionalnu pesničku scenu i mogu da kažem da je u ovom trenutku Beograd epicentar pesničkih dešavanja, bar što se tiče mladih pesnika. Novi, sveži, ultrazanimljivi pesnički glasovi bujaju na svakom koraku, puno je novih dobrih rukopisa. Srbija definitivno ne treba da brine za svoju pesničku budućnost. Interesovanja ima i sa one druge strane, javnosti i publike. Pesničke knjige vratile su se u knjižare i počele da se prodaju, poseta čitanjima poezije se udesetostručila pa neretko imamo i preko sto posetilaca u publici što je do nedavno bilo nezamislivo.
Bonus video: Podcast Snaga uma i gost Branko Rosić
