Zoran Hamović: Ohrabruje me kritičko mišljenje, važno je za očuvanje zdravog naprednog, a ne bolesnog naprednjačkog društva u Srbiji

Piše: Biljana Dimčić

Za ljude 21. veka vizija budućnosti bez ratovanja gotovo da je nezamisliva. Iako su ratovi strašni i razorni, izgleda kao da su neizbežni. To je sud britanskog autora Entonija Kliforda Grejlinga, koji u knjizi "Rat" ispituje, testira i dovodi u pitanje koncept rata. Predlaže da ako dublje i tačnije razumemo rat, možda smanjimo njegovu učestalost, ublažimo strahote i umanjimo teret njegovih posledica. Istražuje dugu, tragičnu istoriju rata i kako se ratovanje promenilo kao odgovor na tehnološki napredak. Ispituje teorije o uzrocima rata o kojima se mnogo raspravlja i razmatra pozitivne promene koje bi mogle proizaći iz rata. U duboko mudrom zaključku, autor sagledava "teoriju pravednog rata" u novim moralnim terminima, uzimajući u obzir lekcije Drugog svetskog rata i Holokausta i postavljajući etička načela za odlazak u rat i za ponašanje tokom rata.

Knjigu je ovih dana, u prevodu Ksenije Todorović, objavila izdavačka kuća "Clio". Direktor i glavni i odgovorni urednik ove izdavačke kuće Zoran Hamović u razgovoru za Nova.rs ističe da "Rat" predstavlja filozofsko, etičko i istorijsko preispitivanje rata:

- A posebno Drugog svetskog rata, koji se često posmatra kao "pravedni rat". Grejling u ovom delu dovodi u pitanje niz ustaljenih postavki o ratu, pravdi, moralnosti, odgovornosti i civilizaciji, analizirajući ih kroz prizmu najvećih strahota 20. veka - Holokausta, bombardovanja civilnog stanovništva, koncentracionih logora i posleratnih suđenja. U vremenu kad se rat sve češće opravdava kao "neophodno zlo", knjiga "Rat" je poziv na etičku budnost, kritičko preispitivanje istorije i opomenu da naša civilizacija nije imuna na brutalnost. Naprotiv, može je proizvoditi sofisticiranije nego ikada pre - smatra Hamović.

Moralni otpor prema ratu

Na pitanje kako da običan građanin razume ovu studiju i sagleda okruženje u kojem svakodnevno prebiva, naš sagovornik odgovara:

- Ova studija ima snažnu, praktičnu poruku za običnog građanina, naročito u vremenu kada su konflikti poput rata u Ukrajini ili Palestini, deo svakodnevne realnosti, informacija i straha. Grejling upozorava da kada se rat "normalizuje" - nasilje ulazi u svakodnevicu. Stoga, građanin pogođen ratom, direktno ili posredno, ne sme da postane samo pasivni posmatrač. Mora da čita između redova, da se povezuje s mislećim ljudima, da ne pristaje na manipulaciju, da održava kritičku distancu i da ostane moralno čvrst kada je najteže. To je prvi i najvažniji korak ka miru - moralni otpor ratu u vlastitoj svakodnevici.

Još jedna nova knjiga u izdanju kuće "Clio" jeste studija "Zašto narodi propadaju", koju potpisuju poslednji laureati Nobelove nagrade za ekonomiju - Daron Asemoglu i Džejms Robinson. Opsežna studija svojim analizama zaključuje da su institucije ključne za boljitak naroda.

- Ključna ili, kako neki smatraju, revolucionarna teza Darona Asemoglua i Džejmsa Robinsona jeste da su institucije, kako političke tako i ekonomske, od presudne važnosti za razvoj ili propadanje jednog društva. Potencijal naroda i države najbolje se sagledava kroz funkcije političkih institucija. Ako su one inkluzivne, transparentne i odgovorne, mogućnosti su raspodeljene, cirkulišu i grade društvo. Ako su ekskluzivne, represivne i korumpirane, mogućnosti su zarobljene, što vodi stagnaciji, siromaštvu i nasilju. U tom smislu, politika jeste krov svega, jer odlučuje kako će institucije biti oblikovane, a time i etos naroda. U državama sa autoritarnom i korumpiranom vlašću, institucije su ekskluzivne i ekstraktivne. Služe interesima malog broja moćnika, a najveći broj građana isključen je iz odlučivanja i raspodele rezultata rada i koristi - priča Hamović.

Ističe i kako su četvrto i sedmo poglavlje knjige "Male razlike i ključne skretnice", odnosno "Kako je politička revolucija 1688. promenila engleske institucije i dovela do industrijske revolucije" ključna.

- Osvetljavaju temeljnu tezu autora da razlike u bogatstvu i razvoju među državama nisu posledica geografije, kulture ili prirodnih resursa, već kvaliteta institucija, a institucije se menjaju kroz politička sučeljavanja i istorijske "skretnice". Autori smatraju da je Slavna revolucija 1688. godine bila ključni istorijski trenutak - parlament preuzima moć od apsolutne monarhije.To je omogućilo uspostavljanje inkluzivnijih institucija: zaštitu privatne svojine, vladavinu prava, smanjenje samovolje kralja. Daju konkretne primere koji potvrđuju glavnu tezu knjige: narodi ne propadaju zbog nesreće, već zbog namerno građenih institucija koje isključuju većinu ljudi iz moći i prosperiteta. Zato su ova poglavlja temelj razumevanja institucionalne logike uspeha i neuspeha država, i predstavljaju srž knjige.

Za one koji misle svojom glavom

A na pitanje koji je motiv za objavljivanje naučne literature, kada takvo štivo ovde nije popularno, te samim tim ne može da donese profit, Zoran Hamović tvrdi kako njegova izdavačka kuća ciljeve ispunjava kao društveno angažovani izdavač u službi javnog interesa i zajedničkog dobra.

- Izdavački koncept je usmeren na objavljivanje knjiga iz oblasti društvenih nauka, istorije, političke teorije, studija kulture i medija. U skladu sa sloganom "Za one koji misle svojom glavom" pomaže čitaocima u razumevanju savremenog sveta, njegovih struktura i izazova. Obrazuje one koji kao pojedinci izrone iz masovne javnosti, naročito studente, akademsku zajednicu, istraživače - ponajviše zainteresovane (mlade) građane. Ohrabruje kritičko mišljenje, što je važno za očuvanje demokratskih vrednosti i zdravog naprednog, a ne bolesnog naprednjačkog društva u Srbiji.

Objavili su takođe i studiju "Nadziranje demokratije" profesora na Fakultetu političkih nauka Slaviše Orlovića, u kojoj objašnjava uslovljenost društvenih medija kroz prizmu pet velikih "igrača", poput Fejsbuka, Gugla, Amazona, Majkrosofta, Epla i ukazuje da digitalni totalitarizam, poput Orvelove čizme, metaforički gazi današnjeg pojedinca…

Preispitivanje struktura moći

- Studija "Nadziranje demokratije" postavlja vrlo ozbiljno pitanje - da li savremeni svet, pod dominacijom digitalnih giganata, koje ste nabrojali, ulazi u novi oblik digitalnog totalitarizma, nalik na Orvelovu distopiju, ali modernizovanu za doba algoritama i ekrana. Orvel je 1949. u delu "1984" pisao o državnom nadzoru, "Velikom bratu" i sveprisutnom uvidu u privatnost pojedinca. Danas, ta uloga nije više (samo) državna aparatura, već korporativni eko-sistem sa ogromnim kapacitetom za nadzor i upravljanje ljudskim ponašanjem. Poput "ministarstva istine", sadržaji se filtriraju i personalizuju, a istina postaje relativna i zavisna od algoritma. Orvelova čizma ne gazi čoveka! Čovek je dobrovoljno nosi - tj. mobilni uređaj kao produžetak kontrole i ukidanja privatnosti. Izazov današnjice je kako održati autonomiju, kritičko mišljenje i slobodu u svetu gde informacija više ne aktivira i oslobađa, nego zbunjuje i ograničava.

"Manje je više", "Divovi", "Geopolitika emocija" su samo neki od naslova autora Džejsona Hikela, Pitera Filipsa i Dominika Mojsija koje je takođe objavio "Clio".

- Zajednički imenitelj im je kritičko preispitivanje globalnih struktura moći i nejednakosti u savremenom svetu. Džejson Hikel u "Manje je više" ukazuje da ekonomski rast pod trenutnim kapitalističkim modelom vodi ka ekološkom kolapsu i socijalnoj nepravdi. Zalaže se za odrast - ekonomiju smanjenja potrošnje i preraspodele bogatstva. Piter Filips u knjizi "Divovi" analizira koncentraciju moći u rukama globalne korporativne elite, ukazujući na to kako mali broj ljudi i institucija kontroliše ogromne resurse i oblikuje političke tokove. Dominik Mojsi se bavi u "Geopolitici emocija" načinom na koji emocije kao što su strah, nada i poniženje oblikuju geopolitičke odnose, posebno u postkolonijalnom i globalizovanom svetu.

Bonus video: