Boško Savković: Miroslavljevo jevanđelje - zločin nad najvrednijom knjigom

Istakao je da oni koji su od nadležnih institucija obavešteni o ovom događaju, a koji su učesnici zavere ćutanja o tome su ministarka kulture Maja Gojković i njena pomoćnica Danijela Vanušić, direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković, v. d. upravnika Narodne biblioteke Vladimir Pištalo i predsednik SANU Vladimir Kostić.- Do ove greške kao i do oštećenja Miroslavljevog jevanđelja došlo je prilikom prepovezivanja knjige tokom konzervacije 1998-1999. godine. Knjiga je bila rašivena i kada je ponovo povezivana, pomešani su listovi - dodao je Topalović.

On i reditelj Boško Savković, autor dokumentarnog serijala o istorijatu Miroslavljevog jevanđelja, koji su sazvali konferenciju za medije, prikazali su prisutnima evidentnu grešku na koju ukazuju a to je da bi na stranici broj 2 u originalu trebalo da se nalazi inicijal B ugraviran u zlatu koji označava početak drugog poglavlja Jevanđelja po Jovanu a da ga sada nema jer se na tom mestu nalazi strana broj 14.- Jedva smo našli ovaj snimak koji se nalazi na internetu i koji gotovo niko nije pogledao. Na osnovu njega jasno je da se nasuprot stranice broj jedan nalazi stranica broj 14. Neki stručnjak iz Narodnog muzeja je knjigovescu dostavio stranice ovim redom. Znamo da posle 14. sledi 15. ali ne znamo šta sledi dalje. To ćemo znati kada Akademija nauka dostavi svoje snimke - objasnio je Topalović.

Međutim, naveo je, to će dostaviti Ministarstvu kulture kao naručiocu posla, a oni će snimke dostaviti javnosti.- Kada sam pitao da li će u izveštaju koji podnose Ministarstvu kulture napisati i to da su stranice pomešane, u Arhivu SANU su odgovorili da će se zadržati na opisu kako su snimali knjigu, pod kakvim svetlom, pojedinačne stranice, inicijale, i da drugo neće komentarisati.Ovo što se dogodilo, nastavio je Veljko Topalović, dokaz je da niko od državnih stručnjaka koji su radili na konzervaciji Miroslavljevog jevanđelja i niko u stručnim komisijama tokom ove 23 godine nije umeo da pročita osnovni tekst ovog rukopisa. Čak nisu umeli da poslažu ni "sličice" kako treba.On je ukazao da je tokom procesa konzervacije napravljeno niz nedopustivih grešaka. Prvo, nije snimljen original:- Država Srbija nema snimke kako je knjiga originalno izgledala kako bi poredila rezultat koji je dobila posle konzervacije. Nisu urađene osnovne analize od kojih materijala je urađeno Miroslavljevo jevanđelje, tako da ni danas ne znamo od koje životinje je korišćena koža za izradu pergamenta, od kog drveta su napravljene stranice korice, koliko je ono staro, od kog metala zaštitni ukrasi… Konačno je izvršeno snimanje čiji snimci nisu bili dobri. Sada vidimo da ni stranice nisu dobro povezane.A priprema za konzervaciju, podsetio je, trajala decenijama.

- Kadgod Ministarstvo kulture kaže konzervacija ili digitalizacija, to, u stvari, znači da se odvoje enormna sredstva za izradu fototipskog izdanja, a da se ono plati što manje moguće. To je pošlo za rukom tadašnjoj ministarki kulture Nadi Popović Perišić, koja je 1998. godine uspela da dobije 1.600.000 maraka za izradu fototipije a za konzervaciju je odvojeno 100.000 dinara. Ona tada nije pomenula da je isti iznos već prikupljen u Fondu za Miroslavljevo jevanđelje i da su ta sredstva nestala. Kada se to pretvori u zlato, Ministarstvo kulture je opljačkalo osam miliona evra u današnjem novcu. A posao nije bio urađen, uz puno znanje da AIZ Dosije u saradnji sa Javnim preduzećem Službeni list i SANU završava fototipsko izdanje u Johanesburgu. Taj problem ona rešava zabranom izdanja prvog faksimila Miroslavljevog jevanđelja u punom koloru i naređuje da se pristupi konzervaciji. Za te velike zasluge Nada Popović Perišić izabrana je za ambasadora naše kulture pri Unesku - ukazuje Topalović, koji je sa Dušanom Mrđenovićem i Branislavom Brkićem iz AIZ Dosije, snimio original Miroslavljevog jevanđelja pre konzervacije iz 1998. godine.Boško Savković je rekao da je ovo što je otkriveno čin veleizdaje svih nacionalnih interesa, genocid nad knjigom, zločin koji je učinjen nad jednim pisanim dokumentom.

- Za ovakve stvari ne bi smeo da postoji rok zastarelosti krivične odgovornosti - dodao je reditelj.Ipak, da ne bi samo kritikovali, kako su rekli, ponudili su i rešenje a to je kao prvo da naš najvredniji rukopis u najkraćem roku treba premestiti na bezbedno mesto.- A to je zgrada Srpske patrijaršije. U njoj se nalaze biblioteka i Muzej SPC. Te dve institucije sačuvale su više od 1.000 srpskih srednjovekovnih rukopisa u toku Prvog i Drugog svetskog rata, a u istom periodu Narodna biblioteka Srbije nije sačuvala nijedan ili su spaljeni ili ukradeni. I naravno, treba pristupiti formiranju nezavisne međunarodne komisije sastavljene od predstavnika Uneska i konzervatorsko-restauratorskih odeljenja vodećih svetskih biblioteka.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=miroslavljevomjevaneljupretiunitenjeisecakam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2975528"]Prvi zadatak komisije, dodaje Topalović, bio bi utvrđivanje od kojih je materijala napravljeno Miroslavljevo jevanđelje, ali i koji su lepkovi korišćeni prilikom prepovezivanja knjige.- Potom bi se, ukoliko je moguće, pristupilo stručnoj restauraciji originala prema snimcima AIZ Dosije. U radu komisije ne bi mogle da učestvuju institucije koje su nanele oštećenja originalu, a to su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Narodni muzej Srbije i Narodna biblioteka Srbije. Takođe, smatramo da u komisiji nema mesta ni za predstavnike SANU, koji su saučestvovali u zaveri ćutanja o oštećenjima svetskog kulturnog dobra - zaključio je Veljko Topalović.Na konferenciji za medije bilo je mnogo zainteresovanih ali najmanje novinara.

- Nažalost, mnogi novinari su me zvali i rekli da im urednici ne dozvoljavaju da isprate ovaj događaj iako ovo nema veze sa politikom. Jer, reč je o najvećem kulturnom dobru koje ova zemlja ima, to je knjiga koja je svetska kulturna baština, ona ne pripada više samo Srbiji nego pripada celom svetu - rekao je Savković.Miroslavljevo jevanđelje je najstariji sačuvani ćirilični rukopis iz 12. veka smatra se najvrednijom srpskom pokretnom imovinom. Do 1896. nalazio se u Hilandaru, kada je poklonjen kralju Aleksandru Obrenoviću prilikom njegove posete Atosu. Tokom Velikog rata prenet je preko Albanije a u vreme Drugog svetskog rata čuvali su ga monasi ispod oltara manastira Rača, a potom je bio sakriven u Narodnoj banci. Posle je čuvan u Narodnom muzeju da bi u vreme njegovog renoviranja prebačen u Narodnu biblioteku. Posle 18 godina ponovo je vraćen u Narodni muzej gde se i danas čuva.Od 2005. godine uvršteno je u Uneskovo "Pamćenje sveta" kao jedan od najznačajnijih sačuvanih dokumenata celokupnog čovečanstva.Bonus video: Zašto je važno da čitamo

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiknjigeds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2400500"]