2
Činjenica da su se obe države setile da odlikuju Zafira za zasluge, velika je čast. Zahvalan sam, lep je osećaj, iako postoji tuga što on to nije dočekao. Ali, eto na nama ostaje da budemo ponosni na njegov rad i dostignuća i na sve što nam je ostavio u nasledstvo, kaže za Nova.rs Vasil Hadžimanov, nakon povratka iz Skoplja, gde je iz ruku predsednika Severne Makedonije Steva Pendarovskog primio odlikovanje koje je njegov otac posthumno dobio.
Republika Srbija je slavnom kompozitoru, glumcu, pevaču, poeti Zafiru Hadžimanovu, koji je preminuo 27. marta od posledica koronavirusa u 78. godini, dodelila orden Karađorđeve zvezde prvog stepena, a Severna Makedonija ga je u prošli petak odlikovala Ordenom za zasluge.
– U ovom vremenu nekulture i manjka angažovanja za umetnike, kada se računa samo šta se desilo prošlog vikenda, ovo je dobar znak da je prepoznata njegova veličina i značaj koji je ostvario, pogotovo što je poslednjih desetak godina manje bio aktivan. Veoma lep gest i pokazatelj da se misli na generacije koje su pokošene ovom pandemijom. Toliko je velikana otišlo sa naše umetničke scene, da je važno da čuvamo to što su ostavili iza sebe – ukazuje Vasil Hadžimanov.
Žao mu je, kako kaže, što Zafira nisu mogli da isprate na način kakav zaslužuje.
– Njegov ispraćaj je prošao usred pandemije, nije moglo da bude drugačije. Jedina opcija je da napravimo neku formu koncerta, ali za to je još uvek rano. Iskreno, meni je teško bilo i da primim ova odlikovanja, a kamoli da sada slušam kako neko peva njegove pesme. Kad se slegnu emocije i, nadam se, situacija sa koronavirusom stabilizuje, svakako ćemo napraviti neko okupljanje i ispratiti ga na pravi način – napominje naš sagovornik.
O svom ocu kaže da je bio umetnik koji je stalno menjao brzine.
– Čas se bavio glumom, pa onda koncertnim nastupima, pa je bio posvećen pisanju poezije, potom bi se prebacio da piše prozu. Bio je izuzetan pevač, specifičan. Ima album koji, nažalost, nikada nije objavljen, snimio ga je osamdesetih godina prošlog veka, i to mi je jedna od agendi koju hoću da izvedem. Na njemu su makedonske narodne pesme koje je zapisao moj deda Vasil, etnomuzikolog, sa džezerima koji sviraju narodnu muziku i nije džez, vrlo je interesantno – priča Hadžimanov i dodaje da mu je želja i da vaskrsne njegovu knjigu za decu „Raspevane pesme“ koja je svojevremeno dobila nagradu „Zlatna tabla“ na Sajmu knjiga.
Tu knjigu koja ima i note i disk, podseća, objavio je Zavod za udžbenike, ali je ubrzo povučena iz štampe.
– To su bila neka muljanja, čudne stvari se kod nas dešavaju i pokušaću da ispravim nešto od toga, jer on više nije imao snage da se time bavi. A radio je fantastične stvari, ima nekih koje još nisu izašle ili nisu promovisane na pravi način, pa eto, gledaću ako mogu da poradim na tome. Želeo je, na primer, da izda svoju celokupnu poeziju. Ono što je radio bilo je visoko kvalitetno i autentično, specifično za njega. Ima dosta toga što bi valjalo posthumno objaviti, nešto od toga ću sigurno vaskrsnuti – otkrio nam je neke od svojih želja i planova vezanih za uspomenu na svog oca džez pijanista Vasil Hadžimaov.
Zafir Hadžimanov sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Njegova urna položena je u novom delu Aleje zaslužnih građana.