TV serija o princezi špijunki koju je ubio Gestapo

Ovo je samo delić životne priče Nur Inajat Kan, koja će biti ekranizovana u novoj TV seriji. Kanova je bila ćerka indijskog sufi mistika, plemićkog porekla, ali i tajni agent britanske službe koja se borila uz Pokret otpora.Serija "Špijunska princeza" (Spy Princess), opisana kao emotivni triler, predstaviće gledaocima sasvim neuobičajenu priču o Nur Inajat Kan. Rođena u Moskvi u indijsko-američkoj porodici, čiji je pradeda vladao kraljevinom u južnoj Indiji, seli se sa porodicom u London. Školuje se potom na Sorboni, gde studira dečiju psihologiju i harfu, klavir i komponovanje na Pariskom konzervatorijumu u klasi Nadie Bulanžer.Po izbijanju Drugog svetskog rata umetničku karijeru zamenjuje angažovanjem u britanskoj tajnoj službi, kao specijalni izvršni operativac i postaje Nora Bejker.Nur Inajat Kan, koju je uhvatio Gestapo, i deportovao u koncentracioni logor Dahau, gde je i pogubljena, tumačiće Frida Pinto, koja se proslavila u Oskarom nagrađenom filmu "Milioner iz blata", preneo je "Gardijan".Kanova je bila bežični operater koju je britanska tajna služba poslala u Francusku, kada su je nacisti okupirali. Šaljući ključne poruke za London iza prvih neprijateljskih linija umnogome je doprinela uspehu operacije Dan D.Iako je koristila šifrovano ime Medelejn vrlo brzo je postala meta Gestapoa, koji ju je zarobio 1943. kada je imala samo 29 godina. Najpre je bila podvrgnuta mučenju u ozloglašenom koncentracionom logoru Dahau. Upkos mučenju koje je trajalo gotovo godinu dana nije htela ništa da oda."Sloboda, sloboda", vikala je Nur Inajat Kan dok je trpela surove batine SS oficira u koncentracionom logoru Dahau, pre nego što će joj drugi nemački vojnik 1944. godine pucati u potiljak.Glumica Frida Pinto koja je i izvršni producent serije opisala je indijsku princezu tajnog agenta kao "neustrašivu i neverovatnu ženu, heroinu Drugog svetskog rata". Svakome ko je radio njen posao život je stalno bio ugrožen, podsetila je glumica. Napomenula je i da je životni "vek" bežičnih operatera na frontu bio svega šest nedelja.

- Kontroverzno bi bilo i sada da pošaljete ženu na front, a kamoli tada. A poslati nekoga ko je poticao iz sufi misticizma i nije verovao u upotrebu vatrenog oružja, ćerku indijskog gurua koji promoviše ljubav i mir neshvatljivo je. Borba Kanove da pomiri vrednosti na kojima je vaspitavana sa sopstvenim opasnim putem zaista je uzbudljivo istražiti.Scenario za seriju potpisuje Olivija Hitrid, kojoj je kao podloga poslužila knjiga "Špijunska princeza: Život Nur Inajat Kan" (Spy Princess: The Life of Noor Inayat Khan), autorke Šrabani Basu.- U vremenu kada su konflikti vezani za rasu, identitet i patriotizam ponovo aktuelni, život Nurove i strašna smrt, nude sliku heroine koja je suprotna svakoj predrasudi i stereotipu - kaže scenaristkinja, uz opasku da je neverovatno da njena priča, zbog koje bi svako "izgrizao nokte", do sada nije ekranizovana.Tiha snaga koje nije bila sasvim svesna jeste ono što odlikuje ličnost Nurove, istakla je glumica Frida Pinto i napomenula da je "špijunska princeza" za samo nekoliko meseci proživela više nego većina ljudi za ceo život:- Pomogla je da se ustanove "tajne armije" Pokreta otpora koje će uzdići tokom Bitke za Normandiju (Dan D) i zadivila muškarce koji su isprva smatrali da joj nije mesto na prvoj liniji fronta.Kanova je sa svoje zasluge posthumno ovenčana najvišim priznanjem u Velikoj Britaniji "George Cross".Režije ovog TV poduhvata prihvatio se Anand Taker, dok su za produkciju zaduženi Endi Paterson ("Devojka sa bisernom minđušom") i Kler Ingam, iz kuće "Red Room Films", koja je i inicijator projekta.Serija, ne samo što je špijunski triler, već je i ljubavna priča, ali i priča o identitetu, otkrio je za britanski dnevnik reditelj Taker.- Ovo je istinska priča o izuzetnoj i kompleksnoj ženi koja se bavila najopasnijim poslom koji se može zamisliti. Naša serija promeniće ustaljeno mišljenje o herojstvu i dočaravanju azijskih žena na ekranu, koje su najčešće bile žrtve, ponekad i teroristkinje, ali nikada heroji - podsetio je reditelj serije, za koju se još uvek ne zna kada i na kom kanalu će biti prikazivana.Pisac Artur Magida je, kako je prošle godine pisao "Gardijan", došao je u posed privatnih memoara Pjera Vienoa, saborca Kanove iz Pokreta otpora. U svojim beleškama on otkriva da su u jesen 1943. godine, kada je Gestapo stezao obruč oko Kanove, oni pokušali da je sakriju. Planirali su da je preruše novom frizurom i odećom.Problem je bio u tome što je izabrala sve plavo, a Gestapo je znao da je to njena omiljena boja. I to je "glavni faktor koju ju je odao". Magida je svoja istraživanja objavio u knjizi "Code Name Madeleine: A Sufi Spy in Nazi-Occupied Paris" koja je bila nominovana za Pulicerovu nagradu.- Priča Nurove je neverovatna. Ona nije istorijski artefakt, zamrznuta u vremenu. Veoma je relevantna za naše doba, kao što je bila i u svoje - zaključio je Magida.