0
Kultna dramska predstava "Hasanaginica", po tekstu akademika Ljubomira Simovića, u režiji Jagoša Markovića, biće izvedena 30. decembra (20.00) na Sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta, tačno na dvadesetogodišnjicu premijere, održane 2001. godine na Sceni "Peti sprat".
U podeli će biti Nenad Stojmenović (Hasanaga), Vanja Ejdus (Hasanaginica), Radmila Živković (Majka Hasanagina), Aleksandar Srećković (Beg Pintorović), Aleksandra Nikolić (Majka Pintorovića), Darko Tomović (Efendija Jusuf), Petar Božović (Ahmed), Ivan Ivanov (Asker Suljo), Bojan Krivokapić (Asker Huso) i Stefan Buzurović (Musa).
Reditelj Marković je, uoči tog premijernog izvođenja, rekao da je predstava „posvećena svima koji su voleli, a to nisu umeli da pokažu, kao Hasanaga“.
– Onima koji su voleli, a bili povređeni, pa zbog toga postali grubi, žestoki, surovi i svirepi. Svima, čija deca rastu bez njih, deci koja odrastaju bez roditelja, majkama koje podižu decu svoje dece, ljudima koji su voleli i bili žrtve sopstvene ljubavi i sopstvenih nesporazuma. Visoka čela kažem da nije reč o političkoj predstavi, novcu, moći, seksu, međunarodnom monetarnom fondu, džihadu, Crnoj Gori i Srbiji, Hagu, ni onoj Del Ponte, ni onoj fon ponte, ni onom pur ponte… Nego, da je reč o jednoj, na primer, Šemsi Pintorović iz Gackog Polja, okolina Trebinja, koja se udala za Hasana koji je postao aga, a ona zbog toga izgubila svoje ime i postala Hasanaginica. Ako posle ove predstave, i mi sa scene, i ljudi iz gledališta, stanemo bar jedan milimetar, bar jedan korak bliže ljubavi, onda ona ima smisla. Meni se čini da sam već postao bolji. Ili, ako nisam bolji i razumniji, bar sam manje loš, manje zao – rekao je tada Marković.
Marinko Madžgalj tumačio je u kontinuitetu lik Hasanage do početka sezone 2007/2008, a nakon toga ulogu je preuzeo Nenad Stojmenović. Tokom svih ovih godina, bilo je i drugih „uskakanja“ i trajnih zamena usled raznih okolnosti.
Predstava je do sada izvedena 143 puta, a poslednji put je bila na repertoaru 11. februara 2020. godine. Podsećanja radi, Simovićeva verzija „Hasanaginice“, slavne balade zapisane 1774. godine, o tužnoj sudbini žene turskog age, praizvedena je baš u Narodnom pozorištu u Beogradu 27. maja 1974. godine u režiji Želimira Oreškovića koji je glavne uloge dodelio Nedi Spasojević i Milošu Žutiću.
Tom prilikom, Simović je u katalogu predstave napisao da će gledaoci, koji poštuju narodnu baladu čijim se motivom koristi ova drama, verovatno biti iznenađeni kad vide šta se u toj drami događa, i kad čuju kako se u njoj govori.
– Moguće je da oni u Hasanaginici ne očekuju toliko humora, takve sadržaje, motivacije i obrte, pa ni takve ličnosti. Međutim, istorija Hasanaginice, koja je nesumnjivo opštepoznata, morala je – na ovaj ili na neki drugi način – da bude pretvorena u potpunu nepoznatu. Morali su se potražiti moderniji sadržaji, novi likovi, aktuelnije motivacije, pa se, prema tome, moralo progovoriti i novim jezikom. Gledalac ne može da zahteva od pisca da piše ono što je već ranije napisano, niti da mu pisac govori ono što on, gledalac, već do tančina zna. Korišćenje nekog starog književnog motiva ima opravdanja jedino ako se tom motivu priđe s novim idejama i razlozima; stari motiv živi samo ako je moguće da se kroz njega iskazuju nova značenja i savremeni odnosi i sudbine. Jedno delo može da počne, ali ne sme da se završi u svom prauzoru. To je nužnost koja se podrazumeva. Jednom rečju, Hasanaginicu nije bilo moguće pisati drugačije nego kao modernu dramu; na koji način modernu, to je već drugo pitanje – kazao je tada Simović.
U nizu brojnih pozitivnih kritika koje su pratile ovu predstavu, između ostalog, zabeleženo je da je reditelj, „poput simboličnog peščanog sata na sredini scene i vremena koje neumitno teče, uspeo da pokaže kako je sve prolazno i nestalno, a samo ljudska patnja i sujeta ostaju zlokobno da traju kao pečat i usud čovekove gluposti i oholosti“.
Bonus video: Katarina Kaja Žutić – Predstava je vreme i svet za sebe