Stihovi po kojima ćemo ga pamtiti: Neke od najboljih pesama Čarlsa Simića

Moja nema pratnjaNikad se nismo zvanično upoznaliI ne bih tačno znao da kažemKoliko sam tih diskretnih pratilaca dosad imao.Sve su to bili domaći anđeli i demoni,Sve sam ih znao od ranijeI kasnije uglavnom pozaboravljao.U opasno vreme oni se prorede.Gde li svi nestadoše, upitah zlikovcaKoji mi je držao nož pod grlom jedne noći.I sam prestravljen, ovaj me na toPusti bez reči.Osećaj usamljenosti uznemirava, zapravoTo je zastrašujuće saznanje,Kao kad iz dosade otvorite dečiju knjiguI tamo pročitate o zvezdamaKoje na zračku svetla provode vekovePutujući ka namaPrevod: Vasa Pavić

Rad i kapitalMekoća ovog motelskog krevetaNa kom smo upravo vodili ljubavUkazuje mi na impresivan načinNa sve prednosti kapitalizma.Rekao bih da su zaposleniU fabrici dušeka danas srećni.Nedjelja je i rade prekovremeno,Bez nadoknade, kao ti i ja.Ipak, to kako širiš svoje nogeI posežeš za mnom svojom rukomGoni me da mislim na Revoluciju,Crvene barjake, jurišanje mase,Na nekog ko se penje na sklepanu govornicuDok plameni jezici gutaju dvorac,I dok matori knez naočigled svihSa balkona iskoračuje u smrt.Prevod: Vojislav PejovićNaše spasenjeOno što ne podnosim su kratki zimski dani,Hladna popodneva bez snijega,Tamna noć koja žuri da se spustiČim prođe poslednji školski autobus.Nerviraju me žene koje ne paleViše od jedne lampe u kući,Koje štede na grijanjuI navlače na sebe po tri džempera i šal.Ono što me dovodi do očaja su obrociPojedeni u tišini ispred televizora,Na kom se recitali dnevnih užasaZavršavaju turobnom vremenskom prognozom.Neutješan sam što svake noćiOdlazim na spavanje u hladnu sobuSa njom koja još uvijek ima snageDa se moli Bogu za naše spasenje.Prevod: Vojislav Pejović

Moj otac je kelnerima pripisivao besmrtnostDereku VolkotuJer zacelo, nije teško razumetiNestvarnost sporadičnih mušterijaPoput nas selih za jedan od mnogih stolovaBledih poput platna koje ih prekriva.Vreme u svojim ukrupnjavanjima i usitnjavanjima,Ovu dvojicu ni najmanje ne dotiče.Jedan kraj drugog okrenuti ulici,U istim belim sakoima i zakovanim osmesima.Spremni da isture glave u znak dobrodošliceUkoliko bi jedan od nas naišao na vrataPosle čitanja poskupog menija na ovoj uliciMnogih povijenih prilika i podignutih kragni.Prevod: Dušan Vojnović(Iz knjige Čarlsa Simića "Izabrane pesme: 1962-2022." u izdanju Arhipelaga)Bonus video: Ovim beogradskim ulicama često prolazimo a ne znamo kakve priče kriju

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortibeogradskeadresesrpskihpisacadzplatf-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2120186"]