0
Malo je knjiga koje su ove godine podigle takvu prašinu i pre nego što su objavljene kao što je „The Dawn of Everything: A New History of Humanity“ autora Dejvida Grejbera, slavnog antropologa, anarhiste i mislioca.
„Njuojrk tajms“ ovo delo poredi sa bestselerima „Sapijens“ Juvala Noe Hararija i „Guns, Germs and Steel“ Džareda Dajmonda. Tekst je propraćen bombastičnim naslovom: „Šta ako je sve što znate o ljudskoj istoriji pogrešno?“
Tri nedelje pre objavljivanja, „Dawn of Everything“ meteorskom brzinom izbio je na drugo mesto najprodavanijih naslova na Amazonu; uz postojeći tiraž od 50.000 primeraka, izdavač „Farrar Straus and Giroux“ dodao je još 75.000.
Uz Grejbera, koji je bio jedan od vođa pokreta „Okupiraj Volstrit“ i koji je umro u avgustu prošle godine, knjigu kao koautor potpisuje arheolog Dejvid Vengrou. Kada su njih dvojica počeli rad na istraživanju, pred sebe su stavili ne baš skroman zadatak: da naglavačke izvrnu sve što mislimo da znamo o poreklu i evoluciji ljudskih društava.
„Postoji čitava nova slika ljudske prošlosti i ljudskih mogućnosti koja tek sada postaje vidljiva. I ona zaista ni najmanje ne liči na uvrežene priče koje se uporno vrte i vrte“, kaže Vengrou.
Dvojica autora su na više od 700 strana skupili sva nova saznanja i arheološka otkrića iz proteklih decenija koja nisu dospela do specijalizovanih časopisa i javne svesti. Grebjer i Dajmond tvrde da se čak i novi mislioci poput Hararija oslanjaju na narative o pravolinijskom društvenom napretku ili, zavisno od ugla posmatranja, nazadovanju.
Prema uvreženoj priči, u prvih 300.000 godina od pojavljivanja Homo sapiensa ništa se u suštini novo nije desilo. Ljudi su živeli u malim, egalitarističkim grupama skupljača i lovaca, sve dok se iznenada nije desio izum poljoprivrede oko 9000. godine pre nove ere. Tada su nastala nova društva zasnovana na nejednakosti, hijerarhiji i birokratiji.
A sve ovo je pogrešno, tvrde Grejber i Vengrou. Nova arheološka otkrića dovode do zaključka da su rani ljudi vrlo svesno eksperimentisali sa „čitavim nizom političkih formi“. Ovakav pogled na ljudsku istoriju je, prema njihovim navodima, istorijski tačniji, ali i zanimljiviji.
„Svi smo proizvodi kolektivnog samostvaranja. Umesto da se pitamo kako se desilo to da su naša društva ispala iz nekakvog idiličnog stanja jednakosti, trebalo bida se pitamo kako smo postali zarobljeni u tako teškim okovima da se više i ne usuđujemo da zamišljamo mogućnost da se potpuno promenimo“, kažu autori u knjizi.
Vengrou s oduševljenjem govori o radu sa živopisnim genijem kao što je bio Grejber. Primera radi, Grejber je još kao tinejdžer zapanjio profesionalne arheologe svojim tumačenjima hijeroglifa sa piramida drevnim Maja.
„Dejvid je bio poput poglavice plemena iz Amazonije, koji su uvek bio najsiromašniji tip u selu, jer je jedinja njihova svrha bila da drugima dele stvari. Imao je tu sposobnost da pogledaju vaš rad i preko njega samo pospu čarobnu prašinu“, seća se Vengrou.
Grejber i Vengrou pišu u tradciji društvene teorije koja se oslanja na radove Vebera, Dirkema i Levi-Strosa. U postu na svom blogu iz 2011. godine, Grejber se setio razgovora s prijateljem koji je nakon što je pročitao njegovu knjigu „Dug“ (u Hrvatskoj objavila „Fraktura“) rekao: „Mislim da ovakvu knjigu niko nije napisao u poslednjih 100 godina“. „I dalje nisam siguran da li je to bio kompliment“, napisao je Grejber.
Kada je o srpskim izdavačima reč, „Geopoetika je objavila dva Grejberova naslova – „Utopija pravila“ (2016) i „Nebulozni poslovi“ (2020), obe knjige u ediciji „Slobodni svet“.
Bonus video: Zašto je važno da čitamo
