0
Samo četiri dana nakon što je počeo da snima u Nju Orleansu novi film "Master Gardener" slavni američki reditelj i scenarista Pol Šreder je mislio da mu je došao kraj. Umreću, pomislio je u hotelskoj sobi, jer em nije mogao da diše, em ništa nije video na levo oko.
I šta je Pol Šreder, od juče laureat Zlatnog lava za životno delo u Veneciji, uradio?
Spakovao se, sav nikakav, i ipak otišao na snimanje.
– Da sam pozvao Hitnu pomoć, ta đubrad me nikada ne bi pustila iz bolnice i nikada ne bih mogao da završim film. I ležao sam tako u krevetu i rekao sebi: „Pa, možda se sutra neću probuditi, ali da li bi bolje bilo da se ne probudim u bolničkom krevetu“. I tako sam doneo odluku!
I dalje ne zna od čega sve boluje. Kardiolozi mu, kako kaže, pričaju da ima problema s plućima, a pulmolozi da mu srce „ne valja“. I zaista se Pol Šreder baš i ne može pohvaliti da je u „top formi“. Uostalom, polovinom prošlog meseca trebalo je da dođe na 28. Sarajevo film festival i primi nagradu za doprinos kinematografiji Počasno Srce Sarajeva i održi masterklas, međutim u poslednji čas je otkazao dolazak zbog zdravstvenih problema. No, u Veneciju je 76-godišnji umetnik stigao. S debelim razlogom!
Sinoć mu je uručen Zlatni lav za životno delo, a na ceremoniji, kojoj je prisustvovala i Sigurni Viver, s obzirom da igra u novom Šrederovom filmu, uključujući se iz Amerike putem video bima Martin Skorseze ocenio je da je sineasta „najbolji primer za sve mlade filmske stvaraoce“:
– Moje poštovanje prema njemu kao umetniku samo je raslo iz filma u film. I nekada je radio u najgorim mogućim uslovima, ali je opet uspeo da napravi film koji je želeo!
Reditelj i scenarista Pol Džozef Šreder rođen je 22. jula 1946. godine u američkoj državi Mičigen. Diplomirao je filozofiju na koledžu Kalvin, a magistrirao na filmskoj školi UCLA radeći paralelno kao filmski kritičar „Los Anđeles fri presa“ i magazina „Sinema“. Još 1972. godine napisao je knjigu „Transcendentni stil na filmu“.
Samo dve godine kasnije s bratom Leonardom napisao je scenario za film smešten u svet japanskog podzemlja – „Jakuza“. A potom je potpisao scenarije, najpre za Brajana de Plamu i Stivena Spilberga, a potom i za Martina Skorsezea. Čak četiri puta sarađivao je sa Skorsezeom, a već prvi njihov zajednički rad na filmu „Taksista“ s Robertom de Nirom doneo im je Zlatnu palmu na Kanskom festivalu 1976. godine. Radili su zajedno i scenarije za „Razjarenog bika“ i „Poslednje Hristovo iskušenje“.
Šreder je rediteljski debi imao 1978. s naslovom „Blue Collar“, a ređali su se potom „Hardcore“, „Američki žigolo“, „Ljudi mačke“, „Mišima“, „Grad zločina“… U plodnoj karijeri potpisao je tridesetak naslova. Upitan u Veneciji na koji je film najponosniji – izdvojio je „Mišimu“.
Velikan svetske kinematografije je 2019. godine nominovan za Oskara za najbolji originalni scenario za film „Prvi reformirani“, koji je i režirao.
Sineasta zagonetke svojih protagonista, kako je izjavio danas u Veneciji na kratkom masterklasu, gradi na izolovanoj prirodi njihovog posla, bilo da je to taksiranje, kao u „Taksisti“, ili kockanju, kao što je to slučaj s pretposlednjim naslovom, koji je premijeru imao na prošloj Veneciji, a kod nas na 50. Festu – „Kockar“. Isti je princip primenio i na film „Master Gardener“.
– Gledao sam neko đubre od rijaliti šou programa o baštovanstvu i pomislio: „A, to je interesantan lik, jer ako treba da se kriješ, onda je bašta odlično mesto za skrivanje“. Ovo je još jedan u nizu filmova s istom temom. Junak je opet čovek, kao u „Kockaru“, koji oseća da treba da bude kažnjen i ko iščekuje tu kaznu, ali onda odjednom pomisli kako bi bilo dobro da ta kazna stigne uz iskupljenje – objasnio je reditelj i scenarista, dodavši kako će njegov novi film sigurno razbesneti sve i poruku:
– Obama ga sigurno neće staviti na svoju listu 10 najboljih filmova.
Priču o filmu plete oko baštovana s mračnom prošlošću, kojeg tumači Džoel Edgerton, a novu životnu šansu vidi u romansi s nećakom svoje gazdarice, koju igra Sigurni Viver. Nije baš dočekan s najboljim kritikama posle sinoćne premijere, ali ne haje za to.
Poslednji naslov, nakon „Prvog reformiranog“ s Itanom Houkom i „Kockara“ s Oskarom Ajzakom je treći iz „neformalne trilogije“. Jer, svaki film se vrti oko usamljenog junaka ili „čoveka u sobi“, kako to Šreder voli da kaže. A sve je počelo s „Taksistom“ i glavnim junakom Trevisom Biklom kojeg je igrao Robert de Niro. Svi ti njegovi usamljenici sami su sebe isključili iz života, a inspiraciju za takve karaktere našao je u evropskoj literaturi, delima Dostojevskog, Kamija, Sartra…
– U film sam se zaljubio zahvaljujući Ingmaru Bergmanu i on je tip junaka kojem sam oduvek stremio. Glavna stvar u „Taksisti“ nije da je moj heroj originalan na bilo koji način, već je njegovo prisustvo u američkom filmu bilo originalno – tim rečima prokomentarisao je kultni status i uspeh filma.
Iako muči muku sa zdravljem nastavlja Pol Šreder da okupira sebe. Nedavno je završio novi scenario koji ga vodi u „nepoznatu teritoriju“:
– Napisao sam priču o ženi. Kažu obično, piši ono o čemu znaš. Ali, radim to već decenijama pa što ne bih napisao nešto o onome što ne znam. Šta se desi kad uzmem to specifično vino koje pravim već 40 godina i stavim ga u žensku bocu, to me je zanimalo – otkrio je Šreder.
Bez obzira na zdravstveno stanje Šreder se dotakao svog dolaska u Veneciju, gde je premijerno prikazan „Master Gardener“ i gde je ovenčan Zlatnim lavom za životno delo:
– Ovo možda jeste moj poslednji rodeo… Ali, ako pređem preko ove „grbe“ onda bih zaista voleo da snimim još jedan flm.
A danas, na kraju masterklasa u Veneciji, Pol Šreder je poručio:
– Ranije sam govorio: „Nikada neću umreti dok ne kažem – Jebite se“, a sad sam se predomislio i umesto toga kažem – Neću napustiti ovaj svet bez poruke: „Volim vas!“
Bonus video: Robertu Benjiniju nagrada u Veneciji
