Slavni Mokrin - Tešin: Odavde su veliki ljudi, imamo dva svetska prvenstva

Knjiga se, objašnjava autor, ne može nazvati autobiografijom, mada je zasnovana na biografskim činjenicama koje ponekad nisu dovoljno literarne da bi završile u književnosti i zbog toga moraju da pretrpe određene izmene i prilagođavanja.- O tome je i Danilo Kiš govorio kao očuđavanju stvarnosti ili Nabokov koji je rekao da se stvarnost uvek piše pod navodnicima. Tako da ono što pišete o sebi, i onome što vi smatrate važnim biografskim sećanjima, kada stavite na papir to postaje književnost. Pošto su ovde hronike u pitanju, trudio sam se da zadržim stvarne datume, vreme, svi moji junaci imaju prava imena koja i u stvarnosti nose. Najviše je pretrpeo deo u kojem pišem o svojim devojkama i prvim seksualnim iskustvima, tu nisam želeo da otkrivam prava imena. A činilo mi se da bez te vrste inicijacije nije moglo da se piše o ulasku u svet odraslih - priča nam Tešin.

Deo o detinjstvu, kako kaže, bio mu je ipak najemotivniji jer se u njemu trudio da razume zašto su se neke stvari odigrale, kao što su odnosi u porodici.- O odnosima između mene i brata, moje majke i mog oca, dede i bake tada nisam razmišljao, a sada sa 50 godina shvatam zašto su se tako odigravale.Ovo nije prvi put da je piscu rodno mesto inspiracija.- Prethodnu knjigu "Moje" posvetio sam svojoj majci koja je davno poginula davno, kada sam otkrio njenu rukopisnu zaostavštinu i da je bila pesnikinja koja je dobila od Zmajevu nagradu i objavljivala pesme u važnim časopisima toga vremena. I napisao sam zašto je odustala od poezije, pa sam tako i tada pisao o Mokrinu jer je tamo živela. I u ovoj knjizi se naravno pominje jer bez tog konteksta se ne može razumeti moje odrastanje, pošto sam rano ostao bez nje - objašnjava Tešin i dodaje:- Mokrin sam često nazivao mestom banatskog Parnasa jer su iz njega došli Miroslav Antić i Raša Popov, Vasa Stajić a i danas tamo živi nekoliko dobitnika najvećih nagrada kao, na primer, Mića Vujičić, novinar NIN-a i dobitnik Nagrade "Borislav Pekić", tako da je u tom smislu književno bogat. S druge strane, Mokrin je planetarno poznat i po tome što se u njemu održavaju dva svetska prvenstva - u tucanju farbanim jajima i borbi gusana ili, kako Mokrinčani, kažu guskova.

Glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović kaže da "čovek ne mora biti iz Mokrina da bi čitao ovu prozu i da je osetio kao priču o sebi i svom vremenu“. A kom žanru pripadaju "Mokrinske hronike“, tačan odgovor ne zna ni autor ni urednik. Jednostavno, to je kao i uvek, Tešinov žanr.Srđan V. Tešin (Mokrin, 1971) je studirao filozofiju i komunikologiju u Beogradu. Diplomirao je na poetici kratke priče. Objavio je dvanaest knjiga među kojima su "Sjajan naslov za pantomimu", "Antologija najboljih naslova", "Kazimir i drugi naslovi", "Kroz pustinju i prašinu", "Kuvarove kletve i druge gadosti za koju je dobio nagradu "Borislav Pekić", "Ispod crte", za koju je 2010. primio nagradu Društva književnika Vojvodine, "Priče s Marsa", "Gori gori gori (2017)", "Moje"... Objavio je 2020. knjigu priča za decu i razmažene roditelje "Luka kaže" (Nagrada grada Niša "Maleni cvet" za knjigu godine za decu i mlade). Priredio je sedam tematskih antologija, panorama i izbora kratkih priča.Po odlomcima iz romana "Kuvarove kletve i druge gadosti" mađarski umetnik Geza Ric nacrtao je strip koji je objavljen u subotičkom časopisu "Symposion"(2009). Drugi program Radio Beograda je 2012. godine, u okviru serije "Radio igra", premijerno emitovao radio dramu nastalu prema romanu "Kroz pustinju i prašinu", u režiji Zorana Rangelova i u radijskoj dramatizaciji Ivana Velisavljevića.Proza mu je prevođena na desetak evropskih jezika. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama i izborima iz srpske savremene književnosti. Njegova priča "Where Is Grandma, Where Do You Think She Hides?", iz zbirke "Priče s Marsa", uvrštena je u Antologiju najbolje evropske priče američkog izdavača Dalkey Archive Press.Dobitnik je Medalje kulture za multikulturalnost i interkulturalnost Zavoda za kulturu Vojvodine. Član je Srpskog PEN centra.