Imam veliku želju da prestavu "Utopljena duša", po tekstu Aleksandra Jugovića i u režiji Bobana Skerlića u kojoj glumim Vladislava Petkovića Disa, zaigram ispred njegove rodne kuće u Zablaću nadomak Čačka, kaže Sergej Trifunović.
On je podsetio da je Disova kuća u veoma lošem stanju izrazivši uverenje da će biti restaurirana.
„Njegov dom bi trebalo da vratimo u život kako bi postao spomen obeležje, jer je Dis jedan od najvećih pesnika na našim prostorima. Nadam se da će mi se obe želje ostvariti“, izjavio je Trifunović.
Meštani Zablaća kažu da se ime Vladislava Petkovića Disa, gde god se čuje, sa mnogo ljubavi izgovara. Veoma su zahvalni umetnicima koji je napravio predstavu „Utopljena duša“, ali i dalje ogorčeni zbog stanja u kome se nalazi dom jednog od naših najvećih pesnika.
„Stidimo se oronule kuće koja se nalazi u samom centru sela čiji su redovni i jedini posetioci životinje koje traže sklonište. Urušavanjem pesnikovog doma urušava se i naš obraz. Moram da Vas podsetim da je čak i gradske čelnike pre nekoliko godina, kada je Peter Handke bio na manifestaciji Disovo proleće, bilo sramota da ga dovedu kod nas zbog ove bruke“, rekao je danas za Nova.rs Radoslav Vučković koji živi u blizini.
I ostali meštani su saglasni sa našim sagovornikom i dodaju da bi se, restauracijom kuće Vladislava Petkovića Disa u njegovom rodnom mestu mogle sprovoditi ekskurzije kako bi se deca bolje upoznala sa njegovim delima.
U čačanskoj Gradskoj upravi i dalje isti odgovor na pitanje da li će i kada biti srežena Disova kuća.
„Tražili smo dozvolu od Zavoda za zaštitu spomenika za rekonstrukciju, međutim, ruke su nam vezane jer su neki naslednici spremni da prodaju svoj deo, a neki nisu. Prvo ih je bilo devetoro, sada su se još neki pojavili. Zbog svega toga problem će, najverovatnije, rešiti Vlada Republike Srbije“, kažu za Nova.rs.
Ne treba zanemariti ni činjenicu da je kuća Vladislava Petkovića Disa upisana u registar kulturnih dobara Srbije pre dve godine.
Inače, Vladislav Petković Dis rođen je u Zablaću, kod Čačka, 10. marta 1880, a tragično je stradao u Jonskom moru 1917. godine. Radio je kao učitelj i carinski službenik. Kasnije, bio je izveštač sa fronta u Balkanskim ratovima.
Za vreme Prvog svetskog rata, preživeo je povlačenje preko Albanije, odakle je prebačen na Krf, a zatim transportovan u Francusku gde piše svoju poslednju zbirku pesama „Nedovršene pesme“. Pri povratku u Grčku brod na kome je plovio presreće i potapa nemačka podmornica kod Krfa, 17/30. maja 1917. godine.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare