Podeli
Foto: Pako Mera / Alamy / Alamy / Profimedia

Nagrađivana autorka romana za mlade Džuno Doson napisala je “Zemlju čuda”, svoju verziju čuvenog romana Luisa Kerola, u kojoj je Alisa transrodna tinejdžerka, a svet oko nje pun je kozmetičkih preparata, kokaina i seksualnog zlostavljanja.

Alisa u “Zemlji čuda”, romanu za mlade iz pera Džuno Doson, blajha kosu i vodi “aktivan seksualni život, dogovarajući se o tome sa oženjenim muškarcima koji žive u gradovima do kojih se stiže prigradskom železnicom”. Sedamnaestogodišnja je učenica elitne škole, a njena samopovređivanja su krik zbog nečega što doživljava kao kosmičku nepravdu: “Neki lenji anđeo, očajnički čekajući pauzu za pljugu, nažvrljao je pogrešan pol na moj sudbinski formular”. Autorka je ubacila svoju junakinju niz zečju rupu u avanture koje su istovremeno i ponovno pričanje “Alise u Zemlji čuda” i ispitivanje od čega je sastavljena stvarnost u društvu gde su novac, moć i poznati okruženi još luđim vrtlogom od tračeva, kokaina i kozmetike, piše novinarka “Gardijana”, a glavno pitanje koje postavlja roman je eho iz originala Luisa Kerola: “Ko sam ja na ovom svetu? Ah, to je veliki rebus”.

“Zemlja čuda” može se čitati i zasebno, ali čini i “labavu trilogiju” sa romanima “Čisto” i “Mesara”. “Mesara” je smeštena u svet mode i glamura, a “Čisto” u elitni rehabilitacioni centar u kom se nalazi grupa problematičnih mladih iz bogatih porodica, što je sve u potpunoj suprotnosti sa sazrevanjem autorke.

Džuno Doson je i u najnovijoj knjizi junakinju smestila u svet imućnih, ali joj dodelila i važnu sličnost sa sobom: obe su transrodne osobe.
Džuno Doson (38) javno se deklarisala pre pet godina, promenila ime (zvala se Džon), a tri godine kasnije stvorila je i svog prvog transrodnog lika, u romanu “Čisto”. Taj lik bio je sporedan, a sada upravo objavljuje knjigu u kojoj je Alisa glavni lik, a kroz njenu percepciju sveta čitaoci prate savremenu zemlju čuda.

– Odrasla sam u opštinskoj kući blizu Bredforda gledajući TV serije poput “Beverli Hilsa” i “Tračare”. Delovalo je kao da se drame dešavaju samo bogatima. Naše drame bile su mnogo prostije, moja mama je napustila mog oca i to je to, dok su ti ljudi imali drame tipa “otruj bližnjeg svog” – priča Džuno Doson za “Gardijan”.

“Zemlja čuda” se odvija oko vikend-žurke upriličene samo za one kojima je stigla pozivnica iz podzemlja kluba. U tom klubu zlokobna Kraljica Srce (odnosno Pejsli Hart, otrovnica i kolovođa u školi za devojke Sveta Agnes) vlada istripovanim “dvorom” sastavljenim od napola prepoznatljivih likova iz klasika Luisa Kerola. Blizanci Tvidldi i Tvidldam su, recimo, influenseri na društvenim mrežama sa porivom da seksualno zlostavljaju transrodne devojke.

Na one koji misle da na dela za starije maloletnike ipak treba stavljati oznake za uzrast, eksplicitne scene u romanu mogle bi da deluju uznemirujuće. U romanu se govori i o razlikama u orgazmu kod muškaraca i žena ili o seksualnom zlostavljanju. “Blizanci se trljaju o mene, tela su im čvrsta i vlažna. Čvrste ruke grabe me za grudi, izvlače mi za bradavice. Ako je to u redu, zar bi onda bilo toliko pitanja u vezi s tim, toliko nelagode”, opisuje Džuno Doson u romanu jednu od situacija u kojoj se našla njena Alisa.

Na pitanje “Gardijana” da li ima reakcija na njene knjige, Džuno Doson ispričala je da ju je zbog njenog priručnika za samopomoć “Ova knjiga je gej” jedan roditelj sa Aljaske tužio pošto ga je pronašao u lokalnoj biblioteci na odeljenju za decu i mlade.
– Ko god da misli da tinejdžeri ne eksperimentišu sa drogama i ne gledaju porniće, i sve to, taj se zavarava – kaže spisateljica.

Istraživanja za potrebe njenog romana “Čisto” pokazala su da su knjige za starije maloletnike manje zona komfora, a više prostor gde mladi odlaze da bi se suočili sa onim što ih brine. Dosonova nije jedina koja koristi taj prostor za istraživanje pola i seksualnosti. Nedavno je pozvala nekoliko svojih LGBT prijatelja da prilože kratke priče za antologiju “Ponos”, koja je nedavno postala knjiga godine u jednom udruženju za različite i osobe koje niko ne predstavlja.

“Zemlja čuda” je i alarm za sve koji veruju da promena pola automatski znači i srećan život, piše “Gardijan”. Alisa iz pera Džuno Doson samo što se vratila u školu nakon tri meseca provedena u bolnici zbog pokušaja samoubistva.
“Dok sam oduševljena svojim sikama, duboko sam razočarna time što mi poriv da se isečem nije nestao sa prvim miligramima estrogena koji su mi prešli preko usana”, izgovara Alisa u romanu.

Alisini problemi su, navodi Džuno Doson, problemi mnogih mladih žena i dodaje da joj, kada ode na sajam knjiga ili na Jejl, u red za potpisivanje knjiga dolaze tinejdžerke i “one su prestravljene”, pa zato insistira na tome da se o svemu tome raspravlja, jer to mnogo pogađa devojke.

U autobiografskoj knjizi “Igre polova” (2017) Dosonova piše da je upuštanje u rizične seksualne odnose vrsta samozlostavljanja.
– Neke osobe prinesu žilet na sopstvenu kožu, a neke se udaju za užasne ljude. Pila sam iz sve snage, ali sam se tokom svojih dvadesetih upuštala u “jezive veze”. Kad god bih poželela da se ljudima dopadnem, upuštala sam se u rizike – priča autorka “Zemlje čuda”.

Preterana reakcija Blizanaca i njihova fascinacija Alisom odraz je autorkinog ličnog isksustva sa poznatim fudbalerom Premijer lige čije ime ne želi da otkriva, rekla je britanskom listu.
– Šta pokloniti 22-godišnjem milioneru koji ima sve? Očigledno je to bio trenutak gde ja nasupam – rekla je, uverena da se to dogodilo pošto kao transeksualka posećuje servise za upoznavanje na internetu.

Džuno Doson, tada još kao dečak po imenu Džejms, otkrila je grupu Spice Girls, 1996. godine, i doživela je “pravo buđenje ženstvenosti”. Godinama je krila svoje sklonosti.
I dok je njena Alisa dospela u prestižnu školu jer joj je majka spisateljica bestselera, Džuno Doson oslanjala se na stipendiju. Bila je prva u porodici koja je otišla na fakultet, pronalazeći mesto na Univerzitetu Bangor na severu Velsa. Tamo je studirala psihologiju i glumu, a usput i pisala prikaze muzičkih albuma i koncerata, kada je shvatila da bi za nju možda moglo da bude rešenje da postane poznata. Prijavljivala se na audicije za “Pop idola”, “Iks faktor” i dvaput za “Velikog brata” pre nego što je shvatila da je “slava kao ljubav bez šećera”. Nakon što je u jednoj predstavi u Edinburgu igrala glavnu ulogu kao muškarac, shvatila je da ni gluma nije njen poziv, tako da se zaposlila kao nastavnica u školi. Sedam godina je živela dvostruki život, piše “Gardijan”, predajući danju, a noću vodeći raspusni seksualni život dolazeći do partnera preko aplikacija na telefonu, sve dok nije počela da intervjuiše ljude za “Ova knjiga je gej”, kada su i njoj “kockice počele da se slažu”.

Obelodanila je svoje opredeljenje u intervjuu na portalu “Bazfid”. Nakon toga počela je otvoreno da zastupa prava transrodnih osoba. Da je znala da će menjati pol, dodaje ona, ne bi telo prekrivala sa toliko tetovaža. Sa verenikom Maksom Galantom kupila je prošle godine kuću i zakazala je venčanje za jun, ali će morati da ga pomere zbog posledica pandemije.

Dosonova je autorka 19 knjiga, nagrađena je priznanjem “Kraljica tinejdžera”, danas usklađuje pisanje romana sa nečim što zove “moje tezice”. One uključuju pisanje scenarija (trenutno radi na pet TV projekata) i podkast zasnovan na pitanjima kakva je postavljala Keri Bredšo, a četiri puta godišnje nastupa u kultnom kabareu “Klub Silensio” u Brajtonu.

U međuvremenu se preko votsapa dopisuje sa grupom mladih transseksualki koje su – poput njene Alise – prošle proces promene pola pre puberteta.

– Da li im zavidim? Naravno. Ja sam do kraja posledica Paragrafa 28, koji je stupio na snagu godinu pre nego što sam pošla u osnovnu školu, a povučen je godinu pre nego što ću poći na fakultet – kaže Džuno Doson.
Paragraf 28 donet je za mandata Margaret Tačer i njime je bilo zabranjeno “promovisanje” homoseksualnosti u školama, “tako da niko nije govorio o tome kako je to kad imaš takve sklonosti”.

U “Zemlji čuda”, autorka romana opisuje scenu kada Alisa uđe u toalet sa grupom devojaka cveća koje šmrču kokain: “‘Jesi ti promenila pol?’, pričaju uglas. ‘Je l’ čučiš kad piškiš?’, ‘Misliš li da transrodne osobe treba da imaju zasebne toalete?’, ‘Je l’ misliš da se silovatelji pretvaraju da su transrodne osobe da bi silovali u toaletima?’ Alisa se ne uključuje u igru. ‘Dodaću samo jedno svoje pitanje’, kaže ona umorno. ‘Mmm… mogu li da odem do toaleta, molim vas?'”.

Takva pitanja su, priča Džuno Doson, prokletstvo življenja kao transrodna osoba.
– Koliko god da mi je život banalan, uvek će se pojavljivati ta drugost zbog mog pola, uvek ću biti van sveta – zaključuje ona.

Komentari

Vaš komentar