Preporučujemo 10 knjiga za letovanje

Pravim čitaocima uvek je lakše da spakuju tri kofera, nego da odaberu knjigu koju će poneti na putovanje. Preporučujemo zato 10 po mnogo čemu različitih knjiga koje su se od početka godine pojavile u domaćim knjižarama, za svakog ponešto, ne bi li izbor bio bar malo lakši.

Stefan Odegi – Teorija oblaka

Na prvi pogled, naslov možda i ne sugeriše knjigu koju bi neko poneo na letovanje. I pogrešio bi. U knjizi ekscentrični modni kreator poziva bibliotekarku da mu katalogizuje zbirku, ali je pričama vodi i kroz svoj i živote neobičnih posvećenika oblacima iz različitih epoha, a potom je šalje iz Pariza u London u potragu punu obrta za jednim delom… Francuska kritika je knjigu opisala kao „osećajan, hipnotički, duboko erotski roman o oblacima, sačinjen od istorijskih činjenica i fikcije“, poredeći ga sa Barnsom i Išigurom. Nema sumnje da će čitalac, negde na otvorenom, na moru, u ravnici ili na planinana, čitajući “Teoriji oblaka” povremeno podizati pogled ka nebu, ali i „žuriti da vidi šta je bilo dalje“.

Predrag Matvejević – Mediteranski brevijar

Knjiga Predraga Matvejevića od kako se pojavila pre tri i po decenije ostala je neprevaziđeno štivo o Mediteranu. Na tek nešto više od 200 stranica, knjiga je u isto vreme i rečnik-leksikon, i putopis, i nepretenciozna studija, a pre svega nadahnuto i bogatim jezikom napisan esej u kom se istorija prepliće sa savremenim svetom, botanika sa legendama, geografija sa poezijom, stari spisi sa detaljima iz svakodnevice, uz svuda prisutan šum mora.

Cruja Šalev – Ljubavni život

Knjiga Cruje Šalev „Ljubavni život“ jedna je od onih koje bi lako mogle da se previde, jer autorka iz Izraela ne pripada “velikim jezicima”, a naslov sugeriše nevešto pisanu ispovest ili ljubić koji se brže zaboravlja nego što se čita. Ali je sve suprotno od toga. Priča o mladoj, udatoj ženi koja se upušta u vezu sa prijateljem je i izvrsno napisan, provokativan roman o ženskoj seksualnosti i (auto)destrukciji.

Havijer Serkas – Kralj senki

Jedan od vodećih savremenih španskih pisaca Havijer Serkas upustio se u potragu: na osnovu fotografije i šturih podataka istražuje kako je njegov mladi ujak poginuo kao falangistički poručnik u Španskom građanskom ratu. Sve to otežava mu i činjenica da njegova porodica i svedoci zataškavaju šta se dogodilo, dokumenta su nepouzdana, a pomaže mu reditelj David Trueba. Dodajmo i to da je jedan od ključnih trenutaka u romanu priča Danila Kiša.

Haruki Murakami – Prvo lice jednine

Slavni japanski pisac sam sebe preporučuje svojim ranijim knjigama, a u zbirci priča „Prvo lice jednine“ kao da, na neki način, podvlači crtu. U svojoj možda i najličnijoj knjizi do sada, u osam priča su njegove stalne teme: usamljenost, muzika, nostalgija, ima i erotskih reminiscencija i fantastike, a opet uspeva da bude nov i svež.

Luiza Mej Olkot – Mali ljudi

Na police među klasike književnosti nenametljivo se uvukla i knjiga “Male žene” Lujze Moj Olkot. Po knjizi o porodičnom životu četiri žene u Americi u 19. veka snimljen je i film, a “Mali ljudi” su nastavak. Džo Marč, buntovnica iz “Malih žena”, sa mužem vodi školu za napuštenu i siromašnu decu nalik preteči “Samerhila”. Knjiga osim što je ispisana formalno neopterećujuće, unosi i preko potrebni optimizam.

Miljenko Jergović – Vjetrogonja Babukić i njegovo doba

Miljenko Jergović počeo je ovaj roman 2010. sa idejom da stvori vedriju knjigu od svega što je do sada napisao. I uspeo je. Junak „pikarskog romana“ je sa početkom rata u Hrvatskoj pobegao od trudne žene i posla u JNA i 30 godina leti avionima širom planete. Ne videći više od aerodroma, ali obdaren sposobnošću da posle nekoliko rečenica savlada svaki strani jezik, na putešestvijima sreće neverovatne likove poput para kome se „bezgrešno“ rađa beba, veštice iz Dagestana, emigranta iz Bosne koji radi kao salama u sendviču, sve do sina najpoznatijeg Udbaškog egzekutora sa kojim će na beogradskom aerodromu dočekati kraj sveta.

Rejmond Čendler – Dugo opraštanje

Ako je krimi roman rešenje za vrele dane, zašto da to onda ne bude klasik žanra? U „Dugom opraštanju“ ratni veteran Teri Lenoks kome je bivša žena bogatašica nađena mrtva mora da pobegne iz Los Anđelesa i poziva jedinog čoveka kome veruje – privatnog detektiva Filipa Marloua. Lenoks se potom ubije u Meksiku, a Marlou se nađe u vrtlogu spletki bogataša, rešen da istera sve na čistac.

Oliver Stoun – U poteri za svetlom

Oskarovac Oliver Stoun knjigom s podnaslovom “kako sam napisao, režirao i preživeo ‘Vod’, ‘Ponoćni ekspres’, ‘Lice s ožiljkom’ i filmske igre u Holivudu” pokazao je da ume i sa rečima. Pol Šreder ocenio je da su Stounovi memoari “sjajno napisana priča o jednoj generaciji”, a reditelj, pisac i pre svega pasionirani čitalac Verner Hercog da je to “duboka, prosvetljujuća i nemilosrdna proza u najboljem izdanju” i da “dosad nije čitao ništa slično tome”. Spajk Li na sve to dodaje i da je Stounova “životna priča o lomovima, promašajima i na kraju o trijumfu pravi holivudski film”. I više nego dovoljno za preporuku.

Viktor Frankl – Zašto se niste ubili

Austrijski psihijatar Viktor Frankl preživeo je tri nacistička koncentraciona logora, uključujući i Aušvic, a na pisanje knjige memoarske proze odlučio se ne (samo) da bi ostavio svedočanstvo o tome, nego da bi predstavio osnovu svog učenja koje je uspešno primenjivao i u praksi. Patnju ne možemo da izbegnemo, ali možemo da biramo kako da se nosimo sa njom i kako da u svemu pronađemo smisao, smatra on, a „Zašto se niste ubili“ jedna je od onih knjiga koja se čita sa olovkom u ruci.