4
Gligorije Pecikoza Hajduk dolazi iz sela u Beograd i polazi u osmi razred. Trudi se da bude prihvaćen i kao izvanredan košarkaš, dobar drug, odličan đak, odgovoran sin. Ali, rastrzan između novih iskustava i osećanja, Hajduk će se nositi s raznim preprekama i otkriti da postoji sila koja sve može da promeni - ljubav… Bio bi to siže čuvene knjige, ali i jednog nadolazećeg filmskog ostvarenja.
Film po kultnoj knjizi Gradimira Stojkovića „Hajduk u Beogradu“ uskoro će biti završen, a premijerno će biti prikazan na jesen, tačnije 25. septembra kada kreće i u bioskopsku distribuciju, najavljeno je na susretu s medijima u Beogradu. Idejni tvorac filma jeste reditelj Milan Todorović.
Ovo Stojkovićevo delo, objavljeno prvi put pre četiri decenije, i danas je jedna od najpopularnijih i najčitanijih dečijih knjiga, koja čitaocima donosi dogodovštine mladog momka koji se iz male sredine seli u Beogad. Film, u kojem glavnu ulogu tumači mladi Todor Jovanović, a roditelje mu Sloboda Mićalović i Dragan Mićanović, uz još brojnu glumačku ekipu, trenutno je u postprodukciji, i ostalo još nekoliko dana snimanja, na Tari, precizirano je na susretu s medijima u Mts dvorani.
Za reditelja i producenta „Hajduka u Beogradu“ Milana Todorovića avantura s ovim filmom počela je davno. Zapravo, kada je još kao klinac, krajem osamdesetih i početkom devedesetih pročitao prvi put Stojkovićevu knjigu.
– Bila mi je to jedna od omiljenih knjiga u detinjstvu. Čim sam završio fakultet, odmah sam poželeo da snimim i film po knjizi. Postojala je godinama legenda, koju sam slušao, da je Gradimir živeo baš u mojoj ulici u Pančevu. I ispostavilo se da je ta legenda bila tačna. Iako je Gradimir dugo odbijao ponude raznih da se ta knjiga ekranizuje, meni je ukazao poverenje. Nikome nije hteo da da prava na ekranizaciju knjige, jer je smatrao da taj glavni lik Hajduk nema prepoznatljivo lice, već da ga svaki čitalac zamišlja za sebe. Ali, povezali smo se, eto, kao komšije iz ulice i nadam se da će svi, kada pogledaju film, zamišljati Todora kao Hajduka. Dakle, dobio je lice – ispričao je Todorović.
Priznao je i da je rad na ovom filmu za njega bio lekovit.
– Moja prvobitna ideja bila je da se knjiga prebaci u savremeno vreme. Ali, shvatio sam na kraju da film, ipak, treba da bude blizak izvornom materijalu, da ga smestimo u 1985. godinu. Prisutna je u filmu ta neka jugonostalgija. Neka vrsta žala za tim vremenom što je kroz nekoliko nijansi postavljeno u filmu – objasnio je reditelj.
Todorović je imao sreće da, kad je imao ranu verziju scenarija, Filmski centar Srbije je na konkursu podržao film:
– Ali, onda je dugo trajao proces do same realizacije. Čak je i naslov filma malo odbijao neke filmske fondove u regionu, a bilo je i onih koji su smatrali da je priča isuviše lokalna. U ključnom momentu su tri gospodina odlučila da pomognu film i da zatvorimo finansijsku konstrukciju – prisetio se autor filma.
Tokom rada uglavnom se držao knjige, pa su svi ključni momenti iz dela prisutni i u filmu. Mnogi će sebi, naveo je reditelj, postaviti pitanje da li je bolja knjiga ili film, no on smatra da je njegovo ostvarenje, prosto, drugačije. I da će ljudi koji vide film, želeti da pročitaju i knjigu.
– Od početka sam znao da Dragan Mićanović, s kojim sam radio sve svoje projekte, mora da igra Hajdukovog tatu u filmu. Sa Slobodom Mićalović sam ranije radio na jednoj seriji, i kada su scene s roditeljima napisane ispostavilo se da su savršen par. Saradnja s njima je bila fenomenalna, i prvi su pristali da igraju u filmu. Uloge nastavnika igraju bitna glumačka imena, prijatelji s kojima sam već radio, ali Todor Jovanović i njegovi drugari nose film. Napravili su fenomenalne uloge, a iskusni glumci su tu bili da ih malo gurnu – naveo je Milan Todorović.
Dejan Papić, direktor „Lagune“, koja je pre deset godina ponovo objavila „Hajduka“, s ponosom je istakao da ako se sad pogleda top-lista najčitanijih dečijih knjiga na prvom mestu je „Mali princ“, a na drugom Stojkovićevo delo:
– Nakon deset godina ta knjiga je i dalje čitana. Mnogo je komentara roditelja koji su u svoje vreme uživali u ovoj knjizi, a prepoznali su univerzalne vrednosti koje zastupa i preneli ih na decu. Knjiga i danas priziva pažnju čitalačke publike. Film je zato projekat iza kojeg smo stali sa velikim zadovoljstvom – rekao je Papić, osvrnuvši se i na saradnju s Gradimirom Stojkovićem, koji je preminuo pre nešto više od mesec dana:
– „Laguna“ ima ugovore s 400 domaćih autora. I ako neko može da govori o tome kako je sarađivati s domaćim piscima, onda smo to mi. Nije to lako, neprestano je to žongliranje između potreba i mogućnosti, ali postoji mali broj retkih ljudi koji su maltene živi klasici i s kojima je najlakše raditi. Gradimir je bio jedan od njih. Sa radošću se sećamo lakoće saradnje i objavljivanja njegovih knjiga i učestvovanja u promovisanju istih. Nije čudo što je i nakon 40 godina omiljeni pisac – zaključio je Papić, koji je i producent filma.
A mladi Todor Jovanović, kojeg publika zna iz „Taksi bluza“, kazao je da je imao veliku odgovornost da tumači Grigorija, tog hajduka.
– Nadam se da će me zamišljati kao njega deca koja čitaju knjigu. Spremajuči se za ulou, gledao sam filmove, slušao muziku iz tog vremena. Pričao sam s ljudima iz tog doba kako su prolazili kroz školu, pubertet, tinejdžerske godine. Odrasli na setu, glumci su bili korektni tokom snimanja u svakom trenutku. Snimali smo iz dva bloka od po dvadesetak dana. Svako snimanje je trajalo po 12 sati, ali takva je bila ekipa da umor uopšte nisam osećao – priznao je mladi glumac.
Producent i vlasnik „Megakom filma“ Igor Stanković izneo je prognozu kako će u budućnosti ovaj film, koji nudi nešto potpuno drugačije, puniti bioskopske sale:
– Na jednom mestu film prvi put okuplja drim tim. U Srbiji se filmovi prave po principu koprodukcija, i retko je da se uspešni ujedine u jednom projektu, a s „Hajdukom“ je to slučaj: najveći izdavač, pa rental kompanija „Sinamon“, mi, filmski reditelj i producent koji je obeležio jedno vreme sa svojim žanr filmovima, koji su ulazili na američke striming platforme – Milan Todorović. Sada se odlučio za drugačiji žanr, a kao neko ko se bavi distribucijom znam da društvo ima potrebu za filmom koji okuplja decu i porodicu, donosi dobrotu od koje smo se otuđili. Sigurno je da se deca poistovećuju s knjigom, ali i roditelji. Skoro sam je ponovo pročitao i uživao u avanturama, zaljubljivanju, malim svađama, nesuglasicama sa roditeljima, nastavnicima – naglasio je Stanković.
Koproducent iz kuće „Sinamon“ Ivica Vidanović kazao je da je film rezultat prijateljstva i poverenja:
– Odrastao sam u vreme u kom je smešten film i bilo mi je drago da mogu da učestvujem u tome. S Milanom sam se povezao dok smo radili „Žikinu dinastiju“ i krenula je ljubavna lavina da se napravi film za generacije koje su odrastale u moje vreme. Da i mi matorci sa sedim kosama i bradama možemo da odvedemo decu u bioskope. Da se setimo šta nas je činilo srećnim, šta tužnim, da vidimo opet atmosferu tog vremena, muziku, modu… Divno je da je u srpskoj koprodukciji napravljen film za koji se nadam da će dugo ostati u srcima i sećanjima svih gledalaca – ocenio je Ivica Vidanović.
Milan Todorović je okarakterisao „Hajduka u Beogradu“ kao porodični, ne toliko dečiji film.
– Ovo je topla priča o odrastanju, prijateljstvu. S obzirom da je Gradimir imao osam nastavaka „Hajduka“, moglo bi se to desiti i s filmom. Žao mi je što Gradimir nije dočekao premijeru, jer filma ne bi bilo da nije bilo njega. Više puta sam hteo da odustanem od projekta, a on je gurao. Sve glumce, decu je „odobrio“, video je deo snimljenog materijala i bio jako zadovoljan. Film će zato biti posvećen Gradimiru Stojkoviću.
