Predstavljamo vam romane iz užeg NIN-ovog izbora

Zanimljivo je da u ovom krugu imamo tri pisca koja su ranije dobila NIN-ovu nagradu: Slobodan Tišma (nagrađen 2011), Bora Ćosić (1969), Goran Petrović (2000). Takođe, tu su sedam debitantskih romana čiji su autori: Vladimir Jaćimović, Danica Vukićević, Bojan Vasić, Vladimir Mirkov Živanović, Mirjana Drljević, Marijana Čanak i Dalibor Pejić. (Vladimiru Jaćimoviću, Vladimiru Mirkovu Živanoviću i Mirjani Drljević to je ujedno i prva objavljena knjiga.)Slobodan Tišma: “Astal tiš riba friš. Život pesnika– Political nigredo” (Nojzac)

Prvi deo trilogije: "Astal tiš, riba friš. Život pesnika" ima podnaslov: Political nigredo. Knjiga je napisana u formi ja-naracije. Kao u nekoj vrsti ispovesti, Slobodan Tišma piše portret umetnika u mladosti, garniran razmišljanjima o svetu, umetnosti i životu u obliku kratkih eseja. Autor još pojačava već prepoznatljivu poziciju ja-naratora kao "slabog subjekta" karakterišući ga kao političkog nigreda, dakle člana političke zajednice na najnižem stupnju društvene relevancije.Vladimir Jaćimović: "Povratak na Zejrek” (Arhipelag)

Roman koji se odigrava u savremenoj Turskoj uoči poslednjeg vojnog puča 2016. godini. Glavni junak romana Ilker Bozkurt je visoki oficir turske vojske upleten u mrežu špijunskih igara i porodičnih istorija. Vremenom će se pokazati da se njegova porodica preselila iz Sandžaka u Tursku neposredno posle Prvog svetskog rata, ali i da je on odabran od zaverenika da izvrši napad na Erdogana. Jaćimović neobično precizno i s velikom pripovedačkom snagom prikazuje savremeni Istanbul, u kome se odigrava najveći deo radnje romana, kao i Moskvu, u kojoj je jedno vreme glavni junak romana na službi.Danica Vukićević: "Unutrašnje more“ (Nojzac)

I u novoj knjizi proze Danica nastavlja da piše u formi "dinamičnog, vrcavog i lucidnog portretisanja … realnosti domišljatim i pamtljivim pesničkim slikama", te prenosi "frenetični ritam, zvukove grada, zbrku u komunikaciji, eksperiment u jeziku i o jeziku" (Vladislava Gordić Petković). I opet važi ono što autorka kaže u jednom intervjuu: "Moje iskustvo jeste žensko iskustvo, i izabran – ženski glas (među drugim unutrašnjim glasovima, dečjim, muškim, bespolnim, ne-rodnim, ili neljudskim, biljnim, životinjskim... glasovima predmeta). Kada tražite sopstveni glas (štimovanje, osluškivanje preko antena) neki ipak izaberete".Bora Ćosić: "Bergotova udovica" (LOM)

„Slično kao i kod Prousta, i u "Porodici" kao i u njezinom poznom nastavku "Udovici" nema „prave“ radnje koja bi se mogla prepričati kao inicijalni događaj, konflikt ili izazov, zaplet, kulminacija i rasplet, nego je radnja disperzivna, sveprisutna, skriva se u svakom susretu i svakom ra-zgovoru, jer se međuljudski odnosi i psihološki profili, društvena kretanja i povijesni kontekst odigravaju uvijek simultano, a glas pripovjeda-ča – starmalog djeteta rastvorenih očiju i ušiju, brbljavca koji istodobno jako dobro razumije i uopće ne razumije sve ono što nam prepričava, prerušenog Marcela, koji je postao mali Bora – nadomješta junakovo putovanje iz onih romana koji se oslanjaju na plot. . .“ iz pogovora Alide Bremer.Milan Tripković “Klub istinskih stvaralaca” (Fabrika knjiga)

Кako komentari na društvenim mrežama dovedu do otmice i osvete? Da li romantična pikarska odiseja aktivistkinje i pravdoljubivog inspektora koji je štiti vodi njenom izbavljenju od suđenja za pokušaj ubistva i njegovom petom braku? Svet javašluka, protekcije i poremećenih kriterijuma naizgled nudi pogodnosti samo za one ispotprosečne i ropski podobne, ali ostavlja prostora tankoj margini pravde i daje malu šansu hepienda – piše Vladislava Gordić Petković, književna kritičarka dnevnika i portala Nova, o romanu Кlub istinskih stvaralaca. „U istovremeno uverljivom i bajkoliko-sentimentalnom spletu satire, studije naravi i roud muvija, Milan Tripković (Beograd, 1977) spaja tajnu policiju i javne polemike, i objašnjava koliko su i groteskna i logična mimoilaženja malih mogućnosti književnih megalomana i gigantskog nehaja sveta u kom ti navodno istinski stvaraoci žive nezasluženo ugodno. Кlub istinskih stvaralaca podsmeva se taštini, ideologiji i nostalgiji, mangupski žonglirajući specifičnostima Novog Sada.“Goran Petrović “Papir” (Laguna)

Priča o jednom događaju u renesansnoj Italiji poslužila je Goranu Petroviću da svoju novu knjigu, raskošno ispripovedanu povest Papir, uobliči u dalekosežnu i duhovitu metaforu o smenama života i smrti, o tajnama pisanja i stvaranja uopšte. “Papir” je prva priča, „prvi tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.Bojan Vasić: "Vlastelinstva" (Treći Trg / Srebrno drvo)

Jedan dečak priča svoju priču, njegov glas dolazi iz prostora koji je u nastajanju: od prvih sećanja, mutnih i preverbalnih, prvih reči koje se sriču, stvari koje tek dobijaju imena, ka iskustvima koja dečaka uvode u poredak sve do samog praga odraslog doba (gde se priča upravo i završava) – u prostoru, dakle, u kome se jezik tek formira, u kojem tek nastaju označiteljske strukture predodređene, na koncu, da propišu i pokore. Ovaj glas kao da dolazi iz rascepa u diskursu: između dečje naivnosti, prijemčive i jednostavne, i onog što se pod pojmom ideologije može razumeti kao sistem vrednosti vladajućeg, svakako kapitalističkog, poretka.Vladimir Mirkov Živanović: "Slepi putnik" (Partizanska knjiga)

Roman “Slepi putnik” Vladimira Mirkova Živanovića („rođen u gradu rudniku na istoku Srbije 1979“) mogao bi se nazove i eko-avanturističkim romanom – zaključuje u pogovoru Vladimir Arsenić. „Pratimo život i rad Biosferijanovića, ekipe skupljene s raznih strana sveta, a okupljene oko eko-entuzijaste Jovana Petrovića, koja pokušava da sačuva za budućnost nešto od biodiverziteta s plave planete i da nam obezbedi kakvu-takvu budućnost. Eksperimenti koje oni vrše i iskusna i intelektualna moćna ekipa koju Jo Va okuplja mogu samo da nas nateraju da stavimo prst na čelo...Mirjana Drljević “Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo” (Booka)

Iako u osnovi detektivski roman koji prati istragu o tri nestale devojke, ovaj novobeogradski noar je višeslojna, emotivna i suptilno duhovita knjiga o odrastanju u sumornim blokovima, prijateljstvima za ceo život i kompleksnom odnosu roditelja i dece. Brz, inteligentan i znalački vođen od početka do kraja, roman razotkriva posledice neizgovorenog i potisnutog u postjugoslovenskom društvu u kojem dominira kultura zaborava i prećutkivanja.Uglješa Šajtinac: "Кoljka i Sašenjka" (Arhipelag)

Posle dve čitane i nagrađivane knjige priča i više od deset godina posle romana "Sasvim skromni darovi", koji je objavljen u nekoliko izdanja i za koji je autor dobio Evropsku nagradu za književnost, Uglješa Šajtinac je napisao roman "Koljka i Sašenjka", neobičnu i nesvakidašnju knjigu u kojoj se pripoveda o savremenoj banatskoj svakodnevici u kojoj se u svesti dvoje junaka neprestano ukazuju dve privilegovane figure. Jedna je iz intimnog okruženja, to je nedavno preminuli rođak Koljka, iza koga su ostale stvari i uspomene.Drugo je Sašenjka, u kome čitaoci odmah prepoznaju velikog ruskog pisca Aleksandra Puškina. Iako odsutni iz stvarnosti, i Koljka i Sašenjka su deo razgovora, ličnih i čitalačkih iskustava, oni prema kojima se meri svakodnevni život.Marijana Čanak: "Klara, Klarisa" (Bulevar books)

Ovo je jedna od onih knjiga o kojima je teško govoriti – jer su varljive i vrlo lako bi se moglo desiti da kažemo nešto što ne ide da se kaže. Svijet koji je stvorila Marijana Čanak, uvjerljiv je, pomalo jeziv, dalek a istovremeno tako poznat i blizak. Dok čitate „Klaru, Klarisu“, od svakog lika strepite da biste se u njemu mogli pronaći. (Almin Kaplan)Dalibor Pejić: "Mesečari" (Geopoetika)

Grupa ljudi, okupljenih pod okriljem aktivističke organizacije, saborci su u borbi protiv određenih poluga vlasti, pre svega izvršitelja. Bez konkretnih primera iz dnevne politike, ovaj roman uspeva da bude angažovan na višem nivou. Anarhizam i „levičarenje“ važni su elementi ovog angažmana, ali ih samim imenom za organizaciju „Levaci“ autor preispituje. Istovremeno, ironijski pristup ne ublažava i ne relativizuje rečenicu iz knjige – „Radikalna suprotstavljenost bilo čemu daje ti jasan oblik.“Mirjana Novaković: "Mir i mir" (Laguna)

Kroz mir osamdesetih godina XX veka i mir dvadesetih godina ovog veka pratimo grupu nekada dobrih drugova, njihove odnose, ljubavi i međusobna ogrešenja. I dok se u pozadini osamdesetih godina pripremaju ratovi, u kotlu sadašnjeg vremena tranzicija neumoljivo guta sve vidove nekadašnje uzajamne naklonosti, empatije i odanosti većine junaka ovog romana, otkrivajući uzroke njihovih nesporazuma i razilaženja pod senkom jedne zagonetne mladalačke izdaje...Koji su romani ušli u najuži izbor biće poznato za nedelju dana, a ime laureata NIN-ove nagrade četiri dana kasnije, 23. januara oko podneva proglasiće članovi žirija.Bonus video: Milena Marković, dobitnica Ninove nagrade za književnost

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=milenamarkovidobitnicaninovenagradeaj-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3353648"]