Preporuke za čitanje: Roud muvi i duh boemskog Dablina

Milan Tripković, „Klub istinskih stvaralaca“, Fabrika knjiga, 2022.Kako komentari na društvenim mrežama dovedu do otmice i osvete? Da li romantična pikarska odiseja aktivistkinje i pravdoljubivog inspektora koji je štiti vodi njenom izbavljenju od suđenja za pokušaj ubistva i njegovom petom braku? Svet javašluka, protekcije i poremećenih kriterijuma naizgled nudi pogodnosti samo za one ispodprosečne i ropski podobne, ali ostavlja prostora tankoj margini pravde i daje malu šansu hepienda.

U istovremeno uverljivom i bajkoliko-sentimentalnom spletu satire, studije naravi i roud muvija, Milan Tripković spaja tajnu policiju i javne polemike, i objašnjava koliko su i groteskna i logična mimoilaženja malih mogućnosti književnih megalomana i gigantskog nehaja sveta u kom ti navodno istinski stvaraoci žive nezasluženo ugodno.„Klub istinskih stvaralaca“ podsmeva se taštini, ideologiji i nostalgiji, mangupski žonglirajući specifičnostima Novog Sada. Odnos privida i stvarnosti sve je samo ne jednostavan: književni autoritet ne čine nagrade (iako sve pomenute na strani 74 zaista postoje!), dobri sveštenik postaje još bolji čovek kad kao kum na svadbi zasvira gitaru i otpeva „Nebesku temu“ grupe „Idoli“, a velike medijske senzacije često pokreću mali hirovi maloletnih jutjubera sa Salajke.Val Malkerns, „Sjećanje i požuda“, Filološki fakultet u Banja Luci, 2021.Realistička proza irske autorke Val Malkerns (1925-2018) nosi duh i dah radničkog i boemskog Dablina, lokaliteta čestog u njenih jedanaest knjiga. Dvanaest priča iz „Sjećanja i požude“ krstari kroz živote Iraca i Irkinja između druge i osme dekade XX veka, mereći promene i izazove, raskole u porodičnim i bračnim odnosima, napetost između starih i novih vrednosti.

Val Malkerns vrlo suptilno slika klasne konflikte: priča „Sestre“ iz perspektive male Emili predočava rivalitet njene siromašne majke i imućne tetke, otkrivajući da nervoznu majčinsku ljubav dopunjava utešno prisustvo teče Ričarda, čija diplomatija sprečava sestre da se na mrtvo ime posvađaju. Junakinje Val Malkerns sele se ponekad iz jedne prozne celine u drugu: odrasla Emili i njen brak bez strasti središnja su tema priče „U Francuskoj su svi izveštačeni“, koja tužno dekonstruiše idilični stereotip romantičnog letovanja.U „Letu u Londonu“ tri irske devojke moraju da u Engleskoj zarade za abortus. Dok ih njihovi partneri preziru zbog nemara ili nagovaraju da rode, one zaključuju da, ako je trudnoća Božja volja, „Božja volja je takođe dozvolila da se izmisli kontracepcija“; da je Sara Bernar dokaz da su vanbračna deca darovita; da bi ravnopravnost bila rešenje, jer „nekoliko trudnih biskupa bi sve promenilo za izuzetno kratko vreme“.Bonus video: Vladimir Arsenijević o festivalu Krokodil

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vladimirarsenijevicpisacds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2280936"]