Podeli:
Jelena Graovac
Jelena Graovac Foto: Dusko Marusic/PIXSELL

Da živim u čitavom regionu i putujem od mesta do mesta na nedeljnoj ili mesečnoj bazi, meni je to do sad bilo normalno i neupitno, a sada svaki dolazak prijatelja iz komšiluka očekuješ s najvećom neizvešnoću, kaže glumica Jelena Graovac.

Ona sa Leonom Lučevim igra u predstavi “Intimnost” čija je premijera večeras u Dubrovniku u okviru 71. Dubrovačkih letnjih igara.

Komad Biljane Srbljanović u režiji Andreja Nosova prema rečima autora bavi se novim i nepoznatim virusom i njegovim uticajem na društvene odnose.

– Ne mislim da je okolnost pandemije nešto što mi može oduzeti ili dati prostor intimnosti – kaže Jelena Graovac u razgovoru za Nova.rs i dodaje:

– Mnogo ljudi radi od kuće, deca idu u onlajn školu, i mi smo deo procesa i proba započeli preko zum aplikacije da bismo ih kasnije nastavili u fizičkom prostoru, ali ono što vidite kao deo prostora u kojem boravim ako sam na sastanku ili probi, to nije neka srž intimnosti u mom svetu. Intimnost je to kako ja volim tebe, taj odnos prema drugom, intimnost je moj odnos prema sebi, intimnost su strahovi, nadanja, snovi, demoni. Iz tog prostora kreće i odgovornost, a ona onda prelazi granice intimnosti.

Na pitanje kako je tekao rad na predstavi usred epidemije i do čega je dovelo preispitivanje teme kojom se predstava bavi, Jelena Graovac kaže da taj proces i dalje traje.

– U fazi smo kada su se bure emocija i glumačkog materijala podigle na najnabijeniju tačku i čekaju, s jedne strane da odu još dalje, a s druge da se poslože kao materijal koji igramo. Govoriti o procesu dok proces još traje uvek je osetljivo i krhko, ali takve su i okolnosti u kojima radimo i tema kojom se bavimo. To nas i zanima, ta osetljivost, mesta koja pokušavamo sakriti od drugih, mesta koja ne možemo sakriti od onih koji su nam najbliži, ali se plašimo da ih delimo, klackanje između toga što sve možemo ili ne možemo izdržati u ovim okolnostima koje je epidemija donela, u realnosti koju niko nije mogao da zamisli, iako se kao posledica ovog kapitalističkog, apokaliptičnog i patrijahalnog sveta u kojem živimo sasvim mogla očekivati. Važan i neminovan deo intimnosti su demoni koje svako od nas ima, i prilazimo im iz prostora ljubavi, jer jedino tako i možemo da im priđemo – ističe mlada glumica i rediteljka.

Pročitajte još:

Graovac smatra da su nas okolnosti prouzrokovane koronavirusom podsetile na to da se ništa ne podrazumeva, pa ni život sam po sebi.
– Život pogotovo ne bi trebalo da se podrazumeva. Na svakodnevnom nivou, odluke koje donosimo, potezi o kojima razmišljamo, poslovi koje dogovaramo, sve je krhko i upitno. Ljudi su nam potrebniji više nego ikad, kao i bliskost, a i ona je u društvenom smislu otežana fizičkom razdvojenošću i distancom koja je sa novim merama postala deo odgovornosti. Da živim u čitavom regionu i putujem od mesta do mesta na nedeljnoj ili mesečnoj bazi, meni je to do sad bilo normalno i neupitno, a sada svaki dolazak prijatelja iz komšiluka očekuješ s najvećom neizvešnoću. Možemo li preći granicu i pod kojim uslovima. Gde idemo, gde živimo, gde radimo, gde mi odrasta dete. Ta pitanja trenutno zvuče mnogo drugačije nego pre 6 ili 7 meseci, iako su i onda imala sasvim dovoljno nemira u svojim temeljima – ističe Jelena.

Kada je krenula korona njena samoizolacija počela je, kaže, s mirom i prihvatanjem situacije nastale pandemijom koronavirusa…
-…Utopijskim verovanjem u to da sve ovo može doneti nove društvene odnose, više empatije, širine, razumevanja i nepodrazumevanja. Nastavila se strahom, nemirom, anksioznošću, pa onda ponovo prihvatanjem, promatranjem toga kako sve nekako isplivava na površinu, pokazuje se u jasnijem svetlu. Tu mislim i na lično i na društveno – ističe glumica.
Ipak, konstatuje, čovek nije biće kojem je distanciranost i samodostatnost prirodna na duge staze, i naglašava da bismo menjali sebe i stvari oko sebe, potrebni su nam drugi i…:
– I ljubav, koja je u svetu u kojem živimo najveći tabu.

Komentari

Vaš komentar