Rade Šerbedžija je moj prijatelj i za sve što dolazi iz porodice Šerbedžija imam veliko poštovanje i poverenje. Jedan od razloga mog dolaska je predstava i pisac Ežen Jonesko i iznad svega i pre svega rediteljski postupak Lenke Udovički, koju takođe poštujem, rekao je za Nova.rs njegova svetost patrijarh srpski.
– Postoji više razloga zašto sam došao na predstavu „Nosorog“ Kazališta Ulysses sa Briona i nijedan nije manje važan od nekog drugog, rekao je za Nova.rs Njegova svetost patrijarh srpski g. Porfirije, koji je bio specijalni gost u Beogradskom dramskom pozorištu gde se održava regionalni pozorišni festival RUTA.
– Prvo, danas je kod mene bio u gostima Duško Ljuština, moj prijatelj iz Zagreba, i on me je pozvao na predstavu. Drugo, Rade Šerbedžija je moj prijatelj i za sve što dolazi iz porodice Šerbedžija ja imam veliko poštovanje i poverenje. I treći razlog je predstava i pisac Ežen Jonesku i iznad svega i pre svega rediteljski postupak Lenke Udovički, koju takođe poštujem. Sve zajedno predstavlja jedan jedinstven razlog.
Ežen Jonesko je dramu „Nosorog“ napisao razočaran zbog širenja nacizma u rodnoj Rumuniji. Za ovu satiričnu kritiku konformizma i lakoće prihvatanja mračnih ideologija inspiraciju je pronašao u Kafkinoj pripoveci „Preobražaj“, ali i u ličnom doživljaju buđenja nacizma.
„Nosorog“ je čovek primljenih ideja. U komadu sam se prosto trudio da prikažem jedno ideološko zagađenje. Prvi put sam ga doživeo u Rumuniji, u vreme kada je inteligencija postepeno postala nacistička, antisemitska, vidi pod Gvozdena garda. Inteligencija koja je tada bila ekstremno desna, danas je ekstremno leva (…) aktuelni rinoceritis sličan je onom drugom, samo se lozinke razlikuju. Trenutno prisustvujemo procvatu rinoceritisa ekstremne levice“, zapisao je Jonesko.
Nakon izvođenja predstave, ispraćene ovacijama, razgovoru sa umetnicima prisustvovao je i patrijarh Porfirije i aktivno se uključio u diskusiju koju je vodio dramaturg Ivan Medenica.
Na reči glumca Bojana Dimitrijevića, koji je blistao u ulozi Berenžera, da moć nastaje iz slabosti, patrijarh Porfirije je prokomentarisao:
– Kad čovek prihvati da je slab, to je kad se spusti do nulte tačke i ontološkog i duhovnog i psihološkog pa i moralnog nivoa. Jer mi smo slabi u stalnom pokušaju da se predstavimo drugačijima nego što jesmo. U tom smislu i snažni i grubi… Nikad ne bih prihvatio Joneskovo rešenje, ali bih se i te kako složio i prihvatio da čovekova dubinska glad za slabošću, u stvari, jeste njegova snaga. A to je to spuštanje do nulte tačke postojanja gde zapravo ne laže nikoga. Drugim rečima, ne laže sebe. A to i apostol Pavle kaže: „Kad sam slab, onda sam jak“.
Pitali smo poglavara SPC, šta je to što ga intrigira u delima Joneska.
– Jonesko je jedan od najvećih egzistencijalista, koji su mene uvek privlačili zbog tragičnog raskoraka između intelekta i potrebe za racionalnim rešavanjem problema i srca, emocija. Kadgod postoji taj procep nema rešenja. A kada dođe do simbioze, harmonije između racionalnog i emotivnog, mi bismo rekli srca, onda ima rešenja bez obzira na tragiku, na teškoće postojanja, u jednom konkretnom vremenu i prostoru vezano za najdublju egzistenciju. Kada postoji simbioza, bez obzira na spoljašnje okolnosti društvene, suštinske, egzistencijalne, u smislu potrebe za smislom postojanja, uvek ćete naći rešenje i ići korak dalje.
Bonus video:
Patrijarh Porfirije: Ne možeš biti svetski, a da nisi svoj
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare