1
Šinejd se borila za sve zlostavljene žene jer je i sama bila zlostavljana. Ona je sebe doživljavala kao pevačicu koja je glasom i vriskom, kako i kaže u filmu, izražavala ono kroz šta je prošla i što oseća, kaže za Nova.rs montažer dokumentarca "Ništa se ne može porediti" Mik Mahon.
Dokumentarni film, koji nosi ime po čuvenoj pesmi Šinejd O’Konor, prikazan je na ovogodišnjem Beogradskom irskom festival koji je završen sinoć, a počasni gost bio je Mik Mahon, montažer i desna ruka rediteljki Ketrin Ferguson koja je ispričala priču prve žene, pop zvezde u Irskoj koja je dala glas zlostavljanim devojkama u to vreme.
Fokus filma je na trenutak kada je Šinejd došla u centar svetske pažnje nakon što se pojavila u epizodi „SNL“ 1992. godine gde je pocepala sliku pape Jovana Pavla II. Kao glasni zagovornik protiv prikrivanja slučajeva seksualnog zlostavljanja u katoličkoj crkvi, ono je to uradila devet godina pre nego ih je i sam papa priznao. Šinejd ostaje ikona koja inspiriše i dovodi u pitanje granice između umetnosti i aktivizma. Kroz objektiv, Ketrin Ferguson podseća na njeno traumatično detinjstvo, zlostavljanje tradicionalne bolesne majke, ali i nastanka muzičke zvezde koja nikada nije želela da bude zvezda.
– S obzirom da sam i sam iz Dablina, čast mi je da budem deo ovog projekta. Šinejd je bila najveća zvezda kada sam bio tinejdžer i nikada pre toga u Irskoj nismo imali ženu pop zvezdu. Bila je prva u mnogo čemu i uticala je na žene. Njen izgled, stav, muzika, način mišljenja i ponašanja bili su nešto sasvim novo i sveže. Bilo je nečeg misterioznog i opasnog u njenoj ličnosti i privlačilo nas je sve. Što se tiče Ketrin, ona je mlađa 10 godina od mene i za nju je odrastanje u Belfastu, u Severnoj Irskoj bilo strožije, zato joj je Šinejd bila uzor, neko ko je inspiriše i na koga može da se ugleda. Šinejd je njima dala glas, progovorila je o problemima s kojima se devojke u Irskoj bore i inspirisala ih – kaže Mik Mahon u razgovoru za Nova.rs.
Kako nam otkriva, Šinejd nije učestvovala u stvaranju filma s obzirom na tešku situaciju u njenom životu, tragično je izgubila sina prošle godine, i kako je i javno govorila, bori se sa mentalnim problemima.
– Nije mogla da bude uključena, niti da pogleda film, ali nam je dala blagoslov i čast je što nam je dala toliko slobode i vere da ćemo to uraditi kako treba i bez nje. Pristala je na jedan intervju, audio, i to je glas koji se čuje tokom celog filma i čini okosnicu i glavni tok. Ona je na taj način mogla da se opusti i priča iskreno i otvoreno o svom detinjstvu, ulasku u svet muzike, svojim verovanjima i načelima, kao i momentu kada se odlučila da javno pocepa papinu sliku – priča Mahon.
Najpoznatiju pesmu, po kojoj film i nosi ime „Nothing compares to you“, za Šinejd napisao je Prins. Međutim, kako su mediji pisali ranije, ona je u svojim memoarima optužila slavnog muzičara za nasilničko ponašanje, zbog čega su dobili zabranu da pesmu puste u filmu.
– Problem za nas je bio taj što smo za tu zabranu saznali mnogo kasno. Film je skoro bio gotov. Morali smo da sečemo i naknadno izbacujemo. To je emotivno razorilo rediteljku jer je smatrala da je film bez te pesme uništen. Moj posao je da tu uskočim, budem objektivan i pomognem rediteljki. Prema mom mišljenju taj spot je toliko poseban i moćan za sebe da dok gledate scene, vi podsvesno čujete tu pesmu. S druge strane, mislim da je Šinejd veća od te jedne pesme. Uspeli smo da dobijemo semplove njenog glasa iz drugih pesama i odlučili smo da snimimo taj deo filma samo sa glasom bez reči. Ovako je intimnije, i ličnije. Mislim da je ta zabrana oslikala baš ono o čemu se i radi u ovom filmu – kontrola žene i njene umetnosti od strane moćnog muškarca – smatra Mahon.
Nakon što je Šinejd iscepala javno papinu sliku, bila je prognana i na crnoj listi celog sveta, te pitamo da li je to bila prevelika cena koju je morala da plati za svoj aktivizam?
– Mislim da je bila velika cena ako uzmemo u obzir posledice. Ali, ono što je najvažnije, mislim da u tom trenutku Šinejd nije razmišljala da je aktivista i šta je velika cena njenih postupaka. Ona je delala iz srca, poštujući sebe i svoje poreklo. U filmu ima jedan intervju gde je pitaju da li je svesna posledica, a ona odgovara: „Kojih posledica“. Nije imala osećaj za posledice, a iskreno nije ni marila. U intervjuu kaže kako su joj ljudi govorili da je budala što je tako bacila svoju karijeru kada je postala najveća zvezda, ali ona istče da takvu karijeru nikada nije ni želela. Za nju ona ništa nije bacala. Borila se za sve zlostavljene žene jer je i sama bila zlostavljana. Ona je sebe doživljavala kao pevačicu koja glasom i vriskom, kako i kaže u intervjuu, izražava sebe i ono što oseća.
Na pitanje da li je Irska danas ona zemlja za koju se Šinejd borila, Mahon kaže da umnogome jeste:
– Za sve ove godine došlo je do mnogih promena. Na primer, prošao je referendum za gej brakove, a u vreme Šinejdine borbe to je bilo nezamislivo. Takođe, promenjeni su zakoni o abortusu, zašta se ona najviše borila. Ono što je najvažnije za naše društvo u Irskoj je što smo se konačno oslobodili okova crkve. Kada sam ja odrastao, crkva je kontrolisala obrazovanje, zdravstvo, u školi i bolnicama bile su monahinje. To više nije slučaj. Ne mogu da pričam u ime Šinejd, ali mislim da je zadovoljna.
Kada govorimo o tome ko je danas Šinejd za Irsku, ističa da postoji određena zabrinutost zbog svega što prolazi:
– Cela nacija ima potrebu da je zagrli. Mislim da joj je jako drago što je film snimljen iako još uvek nema snage da ga pogleda. Znam da je njen sin video film i ponosan sam što je mogao da kaže svojoj deci ovo je vaša baka. Mislim da film vraća Šinejd njeno svetlo kao umetnice i to je ono što je ona uvek želela. Da je i nove generacije vide zbog toga šta je uradila kao umetnica. Zato smo odlučili da snimimo film koji će govoriti o Šinejd do momenta kada se sve dogodilo jer je tada posejano seme. U filmu Šinejd kaže onu veoma važnu rečenicu: „Pokušali ste da me sahranite, ali niste shvatali da sam ja seme“.
Bonus video: Fredi Merkjuri – Jedan od najupečatljivijih muzičara ikada