Četvrtak 16. april; 3.14h
Sa ulice dopire neuobičajen šum. Izlazimo i vidimo vozilo cisternu Gradske čistoće i polivače koji šmrkovima detaljno peru svaki delić kolovoza i trotoara. Neuobičajena slika koja priziva vremena kada je noćno kupanje grada bilo uobičajena pojava. Ujutru bi nas dočekivao čist, mirišljav Beograd: “Pamtiš li još naša jutra i sad ima nešto što nas veže“…
Primećujem da u izolaciji ne nosim sat. Vreme kao faktor gubi svaki smisao ukoliko ga ne ispunite nekim sadržajem. Verovatno sam, u strahu od gubljenja smisla u prisilnom zatvoru bez prava na krug po dvorištu, latinsku izreku o neophodnosti plovidbe protumačila kao scribere necesse est, vivere non est. To je moj motiv da vodim ovaj dnevnik već trideset dana za redom. Nemirenje sa sudbinom. Danas nam je jubilej, mom dnevniku, meni i našem tamnovanju. Valjda se nismo obrukali. “Razmišljam da, kad sve ovo prođe, sednem dva tri dana kod kuće da malo dođem sebi“, glasi jedna od onih naših, prigodnih izolacijskih duhovitosti. To me podseća na izvrsnu knjigu Judite Šalanski “Atlas zabačenih ostrva” čiji je podnaslov paradoksalan: Pedeset ostrva na kojima nikog nisam bila i na koja nikad neću otići.
Nismo isti ni u sankcionisanju kršenja zabrane kretanja. Zavisi od toga jeste li selebriti – fudbaler, pevačica ili ste običan smrtnik – penzionerka koja je pošla na čas engleskog ili mladi čovek nad kojim je juče milicija šamarima trenirala strogoću zaboravljajući na svevideće oko opasnog svedoka – nečijeg mobilnog telefona.
Danas ću gostovati u emisiji ‘’Među nama’’ na televitiji Nova S. To će biti premijerno pojavljivanje novinarke Rade Đurić na novom radnom mestu. I Rada je naša bivša studentkinja, jedna od onih koje su od sebe i svog posla načinile prepoznatljivu instituciju. Ona je jedina prava naslednica Đoke Vještice, jednog od osnivača nekadašnjeg Studija B i autora i voditelja čuvene “Beogradske razglednice“. Plato ispred Beograđanke zove se po tom novinaru koga su Beograđani prizivali u slučajevima koje je bilo nemoguće rešiti. Po svojoj istrajnosti i brzini i Rada je pomalo vještica. Rada ima autoritet novinarke koja se, kao glas naroda, beskompromisno zalaže za prava malog čoveka, običnog građanina. Postavlja prava pitanja, insistira na odgovorima. Bila je dve decenije simbol, zaštitno lice kultne emisije RTS-a “Beogradska hronika“. U poplavi laika u novinarstvu teši me činjinica Ima još pravih, dobrih novinara.
Logično bi bilo da u vreme pandemije, u kojoj je preminulo 99 ljudi u Srbiji, a 5. 000 njih se u bolnicama bori protiv virusa, sve ratne sekire budu zakopane. Time out! Na takvo, jedino razumno ponašanje pozivaju na rečima i vlast i opozicija. Pa zašto onda niču ove, kako ih Z precizno naziva, javne pljuvaonice za obračun sa neistomišljenicima. Napadaju se mediji, novinari, intelektualci, umetnici, profesori, građani… čiji je jedini greh što misle drugačije i javno iznose kritičko mišljenje. ‘
‘Nije neophodno da izađeš iz kuće“, pisao je Kafka. “Ostani za stolom i slušaj. Ne moraš ni da slušaš, samo čekaj. Ne moraš ni da čekaš, samo sedi sam. Pred tobom će se pojaviti svet bez maski“. Zar je zločin ako reagujemo na to što vidimo, čujemo i pročitamo?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar