Juče smo se Zdravko i ja revakcinisali. Sve pohvale eUprvi koja funkcionisala kao švajcarski sat i osoblju Doma zdravlja Vračar gde su nas dočekali kao stare prijatelje, gde smo pelcovani čim smo došli i gde su nas, na odlasku, ponudili bajaderama.
Isplatila se naša vera da je vakcina neophodna, da o tome laici ne bi trebalo da odlučuju i da medicinsko iskustvo pokazuje da su vakcine, od kada postoje, sačuvale milione života. A vidim i da oni koji su oklevali da se vakcinišu, pozivajući se na stupidne teorije zavere, sada prigovaraju što još nisu stigli na red. Šta je to u ljudskom biću?
Čitavu prošlu nedelju obeležila mi je fascinantna knjiga Psihologija gluposti Žana Fransoa Marmiona, psihologa, koji je uz pomoć sociologia, filozofa, pisaca, uspeo da odgovori na pitanja o tome zašto svi tako često izgovaramo notorne gluposti, zbog čega se ponekad ponašamo krajnje budalasto, gde nas vodi bezumna glupost populizma i zašto tako često, tokom istorije, kao ovce, sledimo glupake. Očekivalo se da će XXI vek, koristeći sva iskutva nauke i tehnologije, ućutkati glupake. „Ali danas glupost više nije svojstvo određenog tipa ličnosti, što je bila sve do XVII i XVIII veka, nego je postala osobina kolektiva i mase“ – konstatuje filozof Paskal Anžel. „Proseravanje se pretvorilo u pandemiju zahvaljujući medijima, internetu i durštvenim mrežama, koji ga šire u toliko velikoj meri da je postalo politička snaga.
Ono što sačinjava deo pojave nazvane era „postistine“, a što bi trebalo nazvati era proseravanja, jeste stvaranje takvog govora i mišljenja u kome više nije važno da li je nešto istinito ili lažno, već samo da li stvara željeni efekat. Proseravanje je s jedne strane glupost jer je izvan kontrole, a s druge veština jer stoji u službi političke strategiije i propagande“. Uvek je bilo i biće gluposti, ali “nikada ona nije bila toliko vidljiva i sigurna u sebe tako masovna i neprikosnovena“, smatra Marmion. Gupaci svih vrsta i glupače svih boja – tikvani i zevzeci, tupandereke, šupljoglavci, blente i klipani, ćurke i volovi, bizgovi i zamlate – „došao je čas vaše slave“ – stoji u predgovoru. Izgleda da živimo u zlatnoj eri gluposti.
Ako nismo glupi, poći ćemo od svog slučaja, kažem sebi. Glupo je ne misliti o sopstvenoj gluposti. Koliko sam puta izgovorila glupost, još češće sam ispadala budala. Preispitivanja me muče, sumnje me progone. Priznanje sopstvene gluposti, dokaz je spremnosti da se ispravimo, teši me autor knjige: glupak je uvek zadovoljan sobom, uveren je da je uvek u pravu, on ne okleva, teži da se istakne, on sve zna bolje pa i šta je za mene najbolje. On je egocentričan i samouveren. Nakvalifikovan je pa može da proceni svoje sposobnosti. Zato ne priznaje znanje i kompetencije onih koji ih imaju. Pa se hvali sopstvenom ograničenom inteligencijom i suženim duhovnim horizontom. I, nikad ne odustaje od sopstvenih stavova, budalastih i ograničenih. “Glupak nije svestan svoje gluposti” – poručuje Žan Fransoa Dotrje, osnivač i direktor časopisa Serkl psi. On ne priznaje sopstvenu grešku, ne stidi se sopstvene gluposti. Njega istina ne interesuje i ne obavezuje. „Budala se na sve odvaži! Po tome ga poznajemo“- veruje Pjer Lemarki, neurolog. „Budala tvrdi…pametan sumnja…mudar razmišlja“ – govorio je još Aristotel. Postoje naravno i inteligenti glupaci. Mnogo je inteligentnih ljudi koji su uradili izuzetne gluposti. Američki predsednik Džimi Karter napisao je pismo vanzemaljcima. Stiv Džobs, osnivač Epla i najmlađi američki milioner, oboleo od kancera, nije na vreme otišao na operaciiju. Verovao je nadrilekarima, postio je. Umro je u pedesetoj godini… Odgovornost inteligentnih je tim veća.
Od pojedinačne gluposti pogubnija je kolektivna glupost. Što je veća gomila onih uverenih u istinitost neke idiotske teorije, to ta grupa privlači više pristalica. Zbog koristi i konformizma ljudi su u stanju da poreknu ono što vide. Nerazmišljanje nas čini slepim – uverva Marmion. To slepilo masa koristili su tokom istorije brojni tirani i popoulisti – Hitler, Staljin, Idi Amin, Kim il Sung, Donald Tramp… Obuhvaćen megalomanijom, Kralj hoće da sačuva krunu, proširi moć i suvereno vlada prostacima koji su ga doveli na presto, s pravom ih iskorišćavajući, budući da su glupi”- dodaje Lemarki. On, kralj, prema profesoru književnosti Patriku Morou, prihvata orvelovski novogovor, gakanje, veštački neiskreni jezik blizak lupanju gluposti. Javni govor je u krizi jer se udaljava od zdravog razuma. A glupost je zarazna,vodi gubljenju zdravog razuma. Ta laž koju kralj izgovara ne škodi mu ako je on naš, princip identitea snažniji je od principa istine…
Bliži nam se Dan ljubavi. Rođeni smo da volimo. Zaista, ako sve ove gluposti preživimo kao vrsta, i za milion godina ćemo se zaljubljivati i vezivati u parove. Preporučujem tim povodom Anatomiju ljubavi, Helen Fišer, koja sledi putanju neuništive ljudske strasti i završava se na ohrabrujući način. Autorka veruje da ako je ikad postojalo vreme tokom ljudske evolucije u kom smo imali priliku da stvaramo srećne partnerske odnose, ono je sad. Moramo joj verovati: u ime ljubavi.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare