Čovek koji sedi na ručici mašine koja aktivira eksploziv. Karikatura u novom broju Njujorkera, asocijacija na svet u kome trenutno živimo. A mislila sam da se sa one strane gvozdene zavese osećaju manje ugroženo, manje ranjivo, manje frustrirano. Najnovija pretnja da moderni hladni rat svakog trenutka preraste u svog vrelog, kataklizmičnog barata podjednako nas plaši i ugrožava. I ponovo, uprkos novim odnosima geopolitičkih snaga, postavlja gvozdene zavese između delova sveta svrstanih u različite zone, sfere uticaja.
Upravo sam pročitala izvanredan roman naše Vesne Goldsvorti, uvažene članice britanskog Kraljevskog književnog društva, pod naslovom „Gvozdena zavesa“ i podnaslovom „Ljubavna priča“ ( Geopoetika, 2022 ). To je jedna od onih retkih knjiga, obasuta pohvalama britanskih kritičara, posle koje morate dobro da predahnete pre nego što se odlučite da počnete sa čitanjem sledeće. Junakinja, „crvena princeza“ beži iz sveta iza gvozdene zavese u vreme hladnog rata u obećavajući svet ispred te zavese. Iskusivši život u oba sveta suprotstavljene politike, Milena otkriva da sloboda ne živi ni u jednom od njih. Ona je u nama, u našoj hrabrosti da počnemo da odlučujemo o sopstvenom životu bez obzira na cenu, ona nas ohrabruje da se uhvatimo u koštac sa mitovima u kojima smo rođeni i prinuđeni da živimo. Posle ove knjige, jedne od najboljih koju sam pročitala u poslednje dve decenije, niste više isti. Kao da postajete odlučniji, hrabriji, bolji.
Izvanredan je taj naziv „gvozdena zavesa“ koji je, u martu 1946. u jednom govoru ispalio lukavi Vinston Čerčil, da definiše okom nevidljivu granicu koja je ideološki i simbolično podelila posleratnu Evropu na dva dela koja su postojala do kraja Hladnog rata, 1990. Da li je, sa padom Berlinskog zida, definitivno srušena ta veštačka barijera koja je delila „slobodan svet“ od onog drugog?
Možda se ta velika, teška gvozdena zavesa koja se spustila „od Šćećina na Baltiku do Trsta na Jadranskom moru“ za neki kratak, istorijski trenutak stvarno i podigla. A onda su na sve strane nikle njene brojne, manje kopije da nastave da dele svet na moćne i nemoćne, na bogate i siromašne, na site i gladne, na obesne ivestitore i obespravljene radnike, na seljake koji brane svoje parče zemlje i one koji bi da kopaju rudu baš na tom parčetu, na vlast i narod… Pa i na one delove nas samih, naše ličnosoti, spremne da se svakoj repersiji, nepravdi, korupciji, nepotizmu… odupiremo, da svoje mišljenje javno iznosimo i branimo, da kao slobodne ličnosti ne prisajemo da za malu ličnu korist sledimo moćnike u čije dobre namere ni sami ne verejumo.
Priča o gvozdenoj zavesi je priča o nama juče i o nama danas, o našim prećutnim pristajanjima i našim izborima, o našim odlukama i našim okretanjima glave od nepravdi, o onome o čemu i kako učimo decu i savetujemo naslednike. To je priča o tome da li ćemo u strahu da ostanemo iza gvozdene zavese ćutanja, mirenja, nereagovanja, letargije. I, koliko će to da nas košta.
Priča o gvozdenoj zavesi je od početka do kraja naša priča, bez obzira sa koje njene strane trenutno živimo.
Bonus video – Podcast Život na Srpskom: Ana Gavrilović
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar