Piše Maja Uzelac: Second hand

Izlizane dukseve ste ceo život nasleđivali od brata, prekratke rukave dodatno zavrtali, a predugačke haljine skraćivale. Ništa svoje. Ništa novo. Sad, (o) kome zapravo pričam? (O) generacijama redom, zaključno s Gen X.Sad, vi milenijalci - u vaše vreme već proizvodnja tzv. streetweara eksalira iz masovne u nezaustavljivu, i iz paradigme frustracije zbog nošenja nasleđenog ulazite u sledeću: frustraciju zbog nošenja jeftinog i lošeg. Znate na šta mislim: na odeću koja se posle tri pranja raspada. Odeću koja gubi boju, sliku, karakter. Odeću koja miriše na kineska skladišta i njih pet u odeljenju imaju istu. Ma daaa. Užasan osećaj kad rasteš i tražiš se, kad misliš da ti pripada bolje i da te ono što nosiš na sebi definiše. A na sebi nosiš Ramones T-shirt iz HM-a. Pritom ne znaš ko su ti, bilo je to mnogo pre tvog vremena, ali delovali su ti kul na toj sivoj pozadini koja implicira nekakav bunt. Vidiš da je bend. Ujna kaže pankeri. Reč izaziva kod tebe neki efekat. Ne znaš šta bi to tačno bilo, ali izguglaćeš jednom kad budeš imao vremena.Nećeš izguglati. Zaboravićeš. Šetaćeš okolo sa slikom benda čiju muziku nikad u životu nisi čuo, na sebi. Dok se šiške onog u prvom planu ne sliju s pozadinom pri drugom pranju. A tad to postaje neki art. Art je okej i čini ovu majcu jedinstvenom.Šatro.(Sve što želiš je lakost majca i najk duks.Nećeš dobiti.)I, posle svega, sad je došao neko da ti priča koliko je kul nositi nešto što je neko drugi već nosio. Jbni hipsteri! I ja. Kažemo: da, bre. Seknd hend.Možda je to fora nekom prebogatom Amerikancu, koji je uvek mogao da kupi šta god želi, i svejedno se nikad nije pronašao. Tako da sad, na kraju, mora da otme tuđu ličnost. Da s odećom otme i kul koji je neko pronađen nekad imao.Na primer.A kako da to bude fora tebi koji nikad nisi došao do komada koje si jedino želeo?Nikako.Sad, ti znašZnaš da planetica propadaDa je veliki deo ekološke katastrofe posledica bahatog traćenja prirodnih resursa kako bi se napravilo petsto miliona jednih istih majca po 5 evra, sa šiškama koje se ispiraju na bendovima koje niko nije lično čuo, ali njihova ujna kaže da zna ko suZnaš to sve, aliJbgŠta se od tebe sad oće?Nek je izvlače isti ti Ameri koji su je i nagazili.Ima logike?I jedino što mogu je da razumem.I da kažem: ne mislim na skladišta istog onog treša od 5 evra, samo sad već nošenog.Mislim na pametno sakupljene nikad ljudski iskorišćene primerke odeće koju si želeo i nikad dobio.Ona postoji na pravim mestima. I čeka da shvatiš da interesi tvog uskraćenog, nikad usrećenog dupeta i interesi planetice ne moraju da budu suprotstavljeni.Jedino što je potrebno je da zaboraviš predrasudu na sekund. I da ti neko da jednu pravu adresu na netu.To je početak.Početak razmišljanja koje dolikuje ljudskom biću usred jedne nesnađene polomljene 2020., koje pokušava da učini neki slabašan korak da samo sebi pomogne u potrazi za jbnim svetlom na kraju tunela.Za kojim možda sledi veći, naredni.(A možda i, jbg - ništa.Al uvek bolje probati. Bolje početi.Nego sedeti frustriran&sjeban. Što je ono što trenutno radiš.)…PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.