Piše Maja Uzelac: Depeša iz Kriznog štaba

Imam zakazano snimanje za ponedeljak. Mogu li da snimam od kuće? Jbg ne.A da slučajno mogu, trebalo bi to da radim dok ukucavam šifre za ufur u elektronsku učionicu, držeći za ruku dete koje ima da prati šta mu se s ekrana veli, sipam sok kad je žedno, odgovaram na pitanja kad mu se pita i prepričavam mu šta je rekla teta s ekrana dok je kakilo.Moje starije dete ima sedam godina i (možda, ne zna se to još ovog petka - poslednjeg radnog dana u nedelji) - od prvog radnog dana sledeće nedelje treba da krene na on-faking-lajn nastavu.Za koju smo - zlu netrebalo, ali vrlo moguće trebalo - već dobili uputstva, tutorijale, How-to klipove i šifre (NGKHQY995-YNBERK-RLGGLK-00BTPOKX: kaže pazite na spejsove, slična slova i broj cifara koje se ponavljaju). Te, kako je rečeno: za svaki slučaj - roditelju/roditeljko - uloguj se, prijavi, te u busiji čekaj tri-četiri-sad za debi nastup u još jednoj profesiji - učiteljskoj. Nisi li to oduvek želela da probaš?Ne? Zar zaista?Dobro, imaš već tri-četiri zanimanja - ko je to još u zemljici Srbiji u veselju preživeo samo od jednog - ali gde je četiri, tu je valjda i pet.Nije ti dosta što sama moraš na zoom i skype sastanke, a to mrziš - ne, čekaj: MRZIŠ. Sada ćeš (možda, videćemo) morati sve to i s detetom za ruku. Detetu si, istina, iz gomiletine različitih razloga, zabranila da za kompjuterom provodi više od sat dnevno. Ovo nije do tebe, pa nećeš sebi ni zameriti.E, sad, realka -Pošto si jedini dečji roditelj (a tu je i još jedan kom. - vrtićki primerak), od šest ujutru - kad se budiš, pa do ponoći - kad dajbože ležeš - nemaš ti taj minut za bilo šta što se radi ZA SVAKI JBNI SLUČAJ. Imaš vremena samo za ono što se radi jer će u suprotnom da eksplodira univerzum. Msm - dete će umreti od gladi, boleće ga zub pa će vrištati, neće imati šta da obuče ili će se otrovati, imaće majku u zatvoru ili ludnici - nešto u tom rangu.To rešavamo. Ostalo - paaa jbg - čekamo da stigne u taj rang (ovde ona ikonica s tetom raširenih ruku koja sleže ramenima).Te, hoću reći, dragi prijatelji - nisam se logovala nigde, nisam se prijavila ni na šta, igram na crveno: držim pesnice da iz Štaba stigne depeša na radost -- a kad kažem na radost - mislim s nešto malo milosti prema npr. meni, zatim npr. ljudima koji imaju troje školske dece i jedan kompjuter, onda npr. ljudima koji... msm maaalo barem malkice neke logike nekog osećaja za smisao dok se po Lidlu tiskaju milioni, a Crvena jabuka drži dva koncerta u Kombank dvorani.___Crvena. Jabuka.___14:47 je u petak, i stigla je vest da će Lana u ponedeljak ići u školu.(Osim!:Ako lokalni krizni štab ne reši suprotno.Naknadno.Nekad.)E, evo ovako izgledaju lepe vesti ovih dana.Prosto nznm da l da otvorim šampanjac....PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji - o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj - čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.