Piše Maja Uzelac: Baš čudnog sveta ima

...Oduvek govorim da ne treba svako sve da zna. Da je u redu da čovek ne radi stvari koje ne ume.Umro je prošlog petka.Pisala sam o nečemu skroz drugom. Trebalo mi je nedelju dana da se sastavim. Da priznam sebi: ovo mi baš nije trebalo.Kad kažem mi - meni, baš tačno to i mislim.Je l to sebično?Moj otac ga je zvao Đole. Kao i veći deo zemlje. Ove, one prošle, svejedno.Ja sam tad mislila kako je to možda malo previše intimizacije za nekog koga si uživo video samo s galerije Sava centra.Ali, u tome valjda i jeste.S njim smo svi bili intimni. I on sa nama, pa tako.Ovo s njim prošlog petka, to se desilo svakom od nas pojedinačno.Jbg.A kad kaže Ja sam pred život istupio naježen i razdrljen/ ko pred streljački vod pred zoru - i ja sve isto.Ali ispalo da sam ipak imala granicu. I ta je granica baš dugo bila tačno tamo... tik pre Balaševića.Bez svake lirike, moram da kažem da sam bežala.Ne radi me uvek na lepo ukus davnih radosti. Okej, taj jbni D-mol me dobije. Nostalgija me pere na pakao. Znam taj put i lol - to je prečica za bol.Nije kul nimalo. I uglavnom je oduvek svaki dečak u mom krugu bio previše taf za tu priču. Kapiraš, ne drhti on - nikad - to je samo to uvelo lišće.Znaš taj tip. Svaki od njih je, ono, nosio naglas svih svojih skoro osamnaest. I svi zagrizli asfalt ako već nisu metak. Svima to vojvođansko klasje i dunje mirišu na selo i na davne mekane dane.A mekano, to nećemo. Nikako.Nije to za urbanu gerilu. Tu ide gas. Uvek išao. Od podruma Akademija pa sve do trepa.Međutim, on kad krene, taj Đole...on nađe reč svežu kao nana, a preciznu kao žilet. I ako bih tad mogla da mislim o tome, ja bih znala da bi Kejv za tu reč umro, a Leonard Koen se, da je živ, prekrstio. Ne stigneš od nje da se pridigneš, a on je već rimuje sa sledećom. Prepao bi se - zar tu rima?! - samo da imaš kad. I da te već nije pregrizao taj sklop.Na pola.Znaš, ispregovara on sve to s onim gore precizno. Onom jednom kad je rekao Nisi ti na nebu sam, i dodao: bogova je povazdan - s nekim ću se već nagoditi...sve jetačnotakobilo.A ja bukvalno svakog razumem ko za celu stvar nema snage.O tome i pričam.Jer ja - i ja sam, od detinjstva pa baš dugo - Đoletovu priču slušala skeptično. Za mene je kao naravno to bilo totalno falš i patetično - sa dvadeset; jbg i sa trideset...pa i malo posle, eto.(Primetićete brzo kako se narativ već ovde slaže tako da je kraj ovog teksta neizbežan.).E sad.Tek u jesen otkriju se boje krošanja(Naš pesnik kaže:Sve su slične u leto zeleno)I takoSkoro pa tadaDošao jedan niotkuda.Kad me pitao A Balašević, šta ćemo s njim? - pakao se otvorio. Išao baš na pesme na koje nikad do tad nisam plakala.Jbno srce stade kao dete da se otima.I redom dalje:Tražili smo se po prethodnim životima.I sad, znaš, bilo je ono da ostaviš iza sebe svet; zablude, promašaje koji tište - prosto, lako, ko neko beznačajno pristanište.Pa nisi.Dovraga, kafa je gorčila, al taj si ukus odnekud znaoSamo ja nisam znala da ćeš u po reči stati; plus - da se nećeš osvrtati: nikada...Ono što sada hoću da kažem,jer sada je nešto kao kraj...bilo bi nešto na liniji strpljivih prstiju neminovnostiA to su, sećaš se, oni što razlažu uvod pesme koju dobro znam, dakle:Ako još išta ima da se oprosti- i to ti/ noćas/ opraštam._Jedino štoMa- Jebi se -Nikad ti neću oprostiti što si mi vratio Balaševića.Jer slušati BalaševićaTo je jedna od onih stvari koje jane umemI bilo je skroz u redu da ne radim....A sad je prekasno..Ukrstim politru i noćI tu i tamo na taj krst se prikivam.*(Samo pijandure banče bez tambure, a ko tuguje, redom lumpuje - starogradske, turske, ruske pa madžarske...)...PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji - o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj - čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.