1
Ne poznajem Novaka, odmah da vam kažem, mislim, ne javljamo se jedan drugom kad se sretnemo na trčanju pored reke, jer se nikad nismo ni upoznali. Poznajem neke ljude koji ga poznaju, sede ponekad s njim, piju tonik i takve stvari. U ovom tekstu nećete saznati ništa senzacionalno. Ovde se radi o mom drugu Novaku Đokoviću, i o našem druženju.
Sve je počelo dok mi je majka još bila živa, ona me je u nekom trenutku poslala da treniram tenis, kod nekog njenog druga u Zvezdi. To nam je bilo blizu kuće i bilo je zgodno. Nisam se dugo zadržao, vuklo me je da se bijem pa sam prešao na boks, ali tenis mi je ostao u srcu. i od tada, od kad sam bio mali, pa do sada, znam šta se dešava u tenisu. Gledao sam Živojinovića, Ivaniševića, Prpića i Orešara, tad sam počeo. Posle sve po redu, a onda mi je majka rekla – Zapamti ovo dete, ovaj mali će imati sve. – Nisam ga zapamtio ali sam se sto puta setio šta mi je rekla. Dugo smo ga gledali zajedno a sad ga ja već dugo gledam sam.
Te, 2011. godine kad je Novak uradio to što je uradio te godine, ona je umrla. Od samog početka godine bila je u trećem infarktu i nije joj se posrećilo da vidi šta je sve uradio te godine, mada ne sumnjam u njene moći percepcije van ovog sveta, kao što ne sumnjam ni u čije.
To su bile godine kad je on polako prestajao da bude slab i da postaje jak, i to je sve išlo polako, kao što se sećaju svi koje je to zanimalo. Mene je u to vreme zanimalo da znam šta radi Novak, ali nisam pratio svaki njegov potez, nismo još bili drugovi. Dobro mi je išlo, kao i njemu, i samo sam primao k znanju njegove uspehe i radovao im se skoro kao i svojim.
Međutim.
Stvari su se promenile, on je bio sve bolji i bolji, a ja sam postajao sve gori i gori. Zaboravio sam ga od sve te muke kojom sam sam sebe snašao, nije mi padalo na pamet da mi je možda majka u amanet ostavila Novaka Đokovića da mi pomogne kad mi bude najteže.
Čovek nikad ne zna kad će da mu bude najteže. A kako bi i znao kad je samo čovek? Da je na primer lav Ili lisica ili papagaj ili bilo koja druga životinja, možda bi i znao, ili da je bilo koji drugi čovek, samo da nisam ja, možda bi taj neko znao kad će da mu bude najteže, ali ja nisam imao pojma. Ja sam mislio da sam ne zelenoj grani ali nisam bio, u tom nekom trenutku. To je već bila prošla godina, Novak je bio gde je bio, a znamo i gde je sad, ali baš tada, kad mi je bilo najteže, on je po intervjuima počeo svašta da priča. Te meditacija, te ovo, te ono. Ja sam se uhvatio za meditaciju. Plus, uzeo sam mrtvo ozbiljno da shvatam svaku njegovu reč, jer on je dečko počeo da prosipa mudrosti na običnim konferencijama za štampu.
Ja uopšte nisam crkao za njegovim stilom igre, ali to nije nešto što me zanima, bar ne u njegovom slučaju. Ja od njega učim da živim. Mlađi je od mene trinaest godina, ali to za trista godina uopšte neće biti bitno, za hiljadu još manje, za tri milijarde godina neće biti nikoga ko se seća da se nekad igrao tenis i da sam ja učio od najboljeg svih vremena, ali meni je važno da ga slušam.
Naše prijateljstvo se sastoji od njegovih lekcija i mog učenja. Njegove lekcije mi godinama govore samo jedno i ja to jedno pokušavam da shvatim. Naše prijateljstvo se vrti oko jedne stvari – života u trenutku. On kaže da se trudi da bude u zoni, da misli samo na poen u kome je trenutno, i onda se ja trudim da radim to isto, da radim svoj posao u svakom trenutku svog života. Kad spavam, da spavam, kad plivam, da plivam, kad radim, da radim, kad se zajebavam, da se zajebavam.
Raditi svoj posao u svakom trenutku, pa ne postoji ništa bolje od toga. To je sve samo nije lako, svako bi da radi neki tuđi posao, isto i ja, dok plivam, ja često mislim šta ću da radim posle plivanja, ili mislim da li imam dovoljno vremena da isplivam sve što sam isplanirao, i to me uznemirava, to mi ne da da plivam kao što je bog zapovedio da se to radi. Ali Novak, on se odmah pojavi i pita me da li sam došao da plivam Ili da filozofiram, i kaže dečko ako si došao da filozofiraš sve je okej, ali ako si došao da plivao onda plivaj i nemoj da te čujem. Kaže mi ovako – Najbolja stvar koju možeš da uradiš na plivanju je da plivaš. Možda ti se čini da je to odlično vreme da misliš o nekim svojim stvarima, da planiraš, ali onda ne treba da ideš na plivanje, onda treba da ideš na planiranje.
A ja sve razumem, kao mašina, kao tele ga slušam, samo plivam, radim svoj posao, pišem, kad dišem dišem, kad jedem jedem, kad plivam plivam, kad gledam tenis, gledam tenis.
Ne moram s Novakom da idem na kafu, a na svu sreću ne mora ni on sa mnom, ali da se družimo, družimo se.
Pogledajte bonus video:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare