0
Cela stvar između mene traje dugo. Počela skoro čim sam se rodio. Toga se ne sećam, ali mama mi je ispričala. Tada se bebama kad štucaju da malo limunovog soka i one prestanu, plus naprave smešan izraz lica pa se svi okolo smeju. Ja sam prestajao da štucam ali nisam pravio nikakav izraz lica. Mama kaže da su se svi okolo ipak smejali, jer bilo je zabavno što ne pravim nikakav izraz lica. Valjda je sve što rade mala deca zabavno.
Tada je već moglo da bude jasno da će mi limun nešto značiti u životu, mada verovatno nije bilo toliko bitno da bi se pravile nekakve prognoze. Kako sam rastao i upoznavao limun i sve od limuna, tako mi se sve sviđalo. Limunov sok klot, limun da ga jedem kao pomorandžu, limunada, tart od limuna, limunčelo. Volim da kuvam s limunovim sokom i s korom od limuna. Kad kuvam s korom, onda je to organski limun koji košta koliko hoćete.
Sviđa mi se i kako izgleda limun, sviđa mi se žuta boja, a poprečni presek limuna je za mene jedna od najlepših slika koju je moguće videti. Vodu uglavnom pijem s limunom, i kiselu i običnu. Nikad nisam razmišljao o sortama limuna, a to je neobično, jer o mnogim stvarima koje mnogo manje volim nego limun, informisao sam se onoliko. Ali o limunu nemam pojma, a mislim da neću ni imati, jer nije naš odnos zasnovan na činjenicama, nije mi bitno ko je odakle, ko je prvi počeo da gaji limun, ko je najveći proizvođač limuna na svetu i takve stvari.
Ne znam da li sam ja interesantan limunu, voleo bih da jesam, otkud znam, možda je to i nemoguće, da me limun zavoli, i koji bi to limun onda trebalo da bude, da li mislim samo na plod, jer u stvari moj odnos je razvijen prema plodu limuna, ali i taj plod je nekad bio cvet, a cvet se stvorio iz drveta… Vidite i sami, kad počnem ovako da razmišljam, zapetljam se.
Limun me je mnogo puta izlečio na sitno i jednom na krupno. To krupno su problemi sa želucem. Pio sam neke lekove, pa ovamo i onamo se vukao, i sve je kao bilo malo bolje ali i nije, i pomirio sam se s tim stanjem, a onda sam krenuo ujutru da pijem mlaku limunadu na prazan stomak i ništa nisam očekivao od toga a sve sam dobio, sve mi se se sredilo i nikad se nije vratilo. Mlaku limunadu ću da pijem ujutru dok sam živ.
Dakle o sortama nisam nikad razmišljao, dok u prodavnici nisam video natpis – Limun Meyer. Mnogo mi se dopao, bio mi je drugačiji od svakog drugog limuna. I ranije sam primećivao da nekad ima tanju a nekad deblju koru, nekad više a nekad manje soka i takve stvari, ali ovo je bio drugačiji ukus, a opet limun. E onda sam i malo istražio i tu stižemo do problema. Pročitao sam da je to u stvari hibrid limuna i mandarine, ili pomorandže, tako piše, ovo ili ono. Prvo, ne razumem šta to znači, da li znači da je nekad mandarina a nekad pomorandža, ili znači da nisu sigurni, pa ako nije mandarina, onda je pomorandža. Ovo drugo bi bilo strašno, jer znači da misle da to i nije toliko važan podatak. Možda njima nije.
U svakom slučaju, ja sam sve to razumeo tako da ja sad u stvari volim neko voće više od limuna, jer ovo, bez obzira što se zove limun, nije limun. Kad se, na primer, ukrste konj i magarac, ne dobije se konj ili magarac, nego mula ili mazga. To sad meni dođe kao celog života najviše volim magarce i onda se pojavi mazga i ja se zaljubim, kao da magarca nikad ni bilo nije.
Ne znam evo, ne znam tačno ni kako se osećam povodom cele ove situacije, i jedino što me trenutno muči više od ovoga je činjenica da već sigurno dve nedelje nema Meyera u prodavnicama, nema ga ni za online naručivanje, nema ga, a ja ne smem ni da pitam da li je to zato što mu nije sezona, jer možda ga više nikad neće ni biti, a to ne želim da saznam, bolje mi je da se nadam, pa ako ga bude, bude, a ako ga ne bude, idem da ga tražim, u Turskoj valjda.
Bonus video: Izložba Dušana Petričića i otkrivanje 2D spomenika Branka Ćopića
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare