Piše Ivan Tokin: A ja?

Sve što se dešava,dešava se nekome,zar ne?To mi je sinoć rekla ženai malopre opet,jer serija u kojoj je to čulaima reprizu,sutradan posle podne,odnosno danas,i ona mi mrtva hladna kaže nešto takvo,dva puta u dva dana,iz neke serijei njene reprize.A ja?Ja onda ne mogu da prestanem da mislim o tome.A ona?Ona mi kažeda ne treba toliko da se uzbuđujemoko takvih stvari,i na primerevo samo na primerovako da vam kažem,uzme žena i objasni mi kako se kaže neštona nekom stranom jeziku,u stvari kako se pravilnoizgovara ime i prezime jednog čoveka,Španca.I ja probampa malo ide, malo ne idepa pokušavam joši povuci potegnina kraju uspem da izgovorimali ne zvuči baš skroz kako trebai onda mi žena kažehajde sad sve isto uradi, samonemoj toliko da se uzbuđuješ,u stvari mi kaže,ne se vozbuduvaj tolku,jer ona je Makedonkapa se izražava na makedonskom,i onda ja sve isto uradim, samone se vozbuduvam tolku,i uspe mi,zvuči baš kako treba.A ona?Kaže mi, eto vidiš,samo ne se vozbuduvaj tolku.A jednom, rekla mi je ovo -Jednog dana ćemo sve uraditi kako treba.Uđemo u kuću,prvo ja pa ona za mnom,sednem na fotelju pored prozorada je gledam kako se presvlači,a ona spusti ključeve na stoizuje sepogleda mei kaže mi baš to -Jednog dana ćemo sve uraditi kako treba.I nastavi da se presvlači.A ja?Ne se vozbuduvampravim se miran,kao nema vezenisam je neki što se vozbuduva'ladan sam k'o špricerali ona čim se okrene,odmah zapišem,i evo sad i vama prepisujemmada sam vam već jednom prepisao,baš tu rečenicu,neko će se možda setiti,možda se neko seća mestana kome ona i dalje stoji sad tamo negde.Baš ta rečenica.Ima jedno godinu dana od tada,možda i baš tačno godinu dana od kad je napisana,i oko devet meseci od kad je objavljena,i taj neko, ako postoji,taj što se seća, sad mu je dobro,znam da mu je mnogo dobro,i radujem se zbog njega, nek zna.A ja?Ja još uvek ne znamda li ta rečenica pršti od nade,ili od nečega baš suprotnog,da li je, prema toj rečenici,samo pitanje trenutkakad ćemo uraditi sve kako treba, ili jesamo pitanje trenutkakad ćemo shvatitida je nemoguće sve uraditi kako treba.Evo sad, dok ta ista moja žena na španskom razgovara sa svojom sestrom, slušam ih kako se smeju i ponavljaju, između ostalog, narkotrafikante narkotrafikante narkotrafikante, smeju se, u stvari raduju se ko zna čemu, nečemu na španskom, i onda se i ja radujem s njima, i naravno, opet mislim o toj rečenici.Mora da je glupo reći - To je najbolja rečenica koju sam čuo u životu. - Ali ja sam samo na mravlji korak od takve izjave. Ipak, mislim da ću se tu i zadržati, a da ću da izjavim da je to rečenica koju najviše volim.Ona, što se mene tiče, živi van konteksta, a može i da se smesti u svakakve kontekste, može da znači sve i da ne znači ništa, a odlično zvuči, to mora svako da prizna - ova rečenica odlično zvuči. A još kad je na srpskom izgovori neka žena kao moja, visoka plavuša kojoj srpski nije maternji jezik, onda čovek ima mogućnost da se, bar na trenutak, oseti kao najvažniji na svetu.