Za širu javnost je prilična tajna da u našoj zemlji živi i radi jedna snažna nova rokenrol generacija u nastajanju.
„Treba nam propast, a ništa ne propada“
(Šajzerbiterlemon – „Polja“)
„Na dugačkim poljima“ (Geenger Records & Pop depresija – saradnja izdavača iz Zagreba i Beograda) ime je drugog po redu, ambicioznog albuma beogradske rok grupe nove generacije, pod neobičnim imenom Šajzerbiterlemon. Nemojte se mučiti da prozrete šta ono tačno znači, svrha je u tome da ga zapamtite.
Radi se o momcima i jednoj devojci za bubnjevima u svojim ranim dvadesetim godinama, koji su već neko vreme prisutni na sceni, od kad su se pojavili samostalno izdatim istoimenim EP-jem (2017), da bi privukli pažnju debijem „Iza naših zidova“ (2019) i učešćem na „Hali Gali“ kompilaciji (2019), sa pesmom „Sve senke“. Poznati kao klasična rok trojka, Šajzerbiterlemon trenutno čine Ana Đurović (bubnjevi), Jovan Sibinović (gitara, vokal), Konstantin Janković (bas, prateći vokal) i Đorđe Dabić (gitara) – poslednji član je to postao tek nakon objavljivanja albuma „Na dugačkim poljima“, kog su snimili Jovan, Konstantin i Ana.
Šajzerbiterlemon, dakle, već dugo slove za velike talente na našoj sceni. Razvijali su se postepeno i kroz faze, dok nisu u najnovijoj postavi došli do zvuka koji je autentično njihov. To je grandiozan neo-pank-rok pod noise uticajima – tipična beogradska škola opasnog garažnog rokenrola sa umetničkom oštricom, post-Repetitor generacije. Na sličnom tragu su i ostali sastavi sa i oko „Hali Gali“ kompilacije, ali pre svega Gazorpazorp i Koikoi (da, da, imena postaju sve čudnija). Sonic Youth su njihovi The Rollingstones. Darkwave je njihova osećajnost. Razumljivo, jer u ovim predelima im nije baš mnogo ostalo osim buke i mraka – čak i po danu.
„Na dugačkim poljima“ je veoma dobar album. Počevši od naslova i omota koji evociraju neke nedohvatne predele, jasno je da se na ovoj ploči uglavnom žudi i strepi. To su dva suštinska osećanja koja prožimaju tinejdžerski život, bilo kad i bilo gde. Pomenuta grandioznost sadržana je u orkestraciji zvuka – gitare pišu čitave mini simfonije, dok bend ređa elemente kompozicije tako da nepredvidljivo narastaju i opasno pucaju i propadaju sami od sebe, kreirajući tako atmosferu teskobe, što sve vreme preti da se sruši na glavu mladog junaka.
Slično Koikoi i njihovoj orkestraciji, i Šajzerbiterlemon su pokazali da se muzički obzor kog su jednom davno otvorili Repetitor, ne samo primio u našoj sredini, nego i postao autentičan „beogradski zvuk“ – sudeći po tome da se razvio dalje, i doživeo svoju baroknu verziju. Najnovije grupe ne odustaju od frenetičnosti našeg najpoznatijeg žensko-muškog tria, ali je nadograđuju složenošću aranžmana, u potrazi za dodatnom dubinom poruke.
Pesme pričaju priču o odrastanju u velikom gradu, uz zdravu dozu poetičnosti, koja ne narušava rokenrol pravovernost naših junaka. „Polja“ su očito izgrađena u duhu agresivne lirike Sonic Youth, što najbolje izražava izgubljenost pojedinca u metropoli. Potraga za identitetom pod imenom „Nestani sa mog ogledala“ – mada naslovom asocira na zaboravljeni sastav Petar i zli vuci – direktan je omaž Repetitoru, i po temi i po njenom tretmanu. Potpuni hit je „Strepnja“, na kojoj Šajzeri konačno nalaze sebe na tako moćan način, da nas istog časa uveravaju da će potrajati kao mladalački fenomen.
Dobrodošlu promenu ritma donosi mistična „Iza ugla“, gde jasno čujemo da se u nekim krugovima i dalje proučava nasleđe legendarnih alternativnih heroja Gun Club, što je prijatno, iznenađujuće i za svaku pohvalu. Slično oduševljava skoro gothic numera „Zavrti me“, tajanstvenog ugođaja i zaraznog refrena, gde se iz daljine evocira Električni orgazam iz sumračnog perioda „Lišće prekriva Lisabon“. „Porivi“ zaokružuju ovaj sporiji, ali ne manje glasan deo, jednim sjajnim šajzerovskim gitarskim analiziranjen noise estetike, sa aktuelnom savremenom porukom lične prirode.
Album se zato logično završava sa dve atipično tihe pesme, koje se bave individualnim sudbinama. Ovaj potez ga vizionarski otvara za budućnost i njena dugačka polja: „Truliš“ je neutaživo setna, i ima u sebi nešto od La strade, u svojoj zalutalosti na ovaj svet, dok je preslatki pop rok „Stvarni“, sa svojim utišanim nadanjem da ljubavi u gradu ipak ima – njihov razoružavajuće dirljiv, stidljivo intiman trenutak, momenat kad spoznate da je pred vama skupina od one najređe vrste – bend sa dušom.
Šajzerbiterlemon su izdanjem „Na dugačkim poljima“ dokazali, slično kao i Koikoi, da je nova generacija rok ličnosti u Srbiji sposobna da proizvede i potpiše dela koja su na tragu najvećih alternativnih dostignuća iz naše bolje prošlosti.
Srećom, pa su električne gitare nešto što još uvek dobro stoji mladima.
Bonus video: Glas, dirka, bas „Tears Dry On Their Own“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare