0
Možda se nećete složiti sa mnom, ali za potrebe ove recenzije hajde da pretpostavimo da svi sportski prenosi ne služe ničemu sem da budu zamena za porno filmove koji se u toj meri, tim terminima i na tim kanalima ne mogu emitovati. U kontekstu iste teze, onda vam neće biti lako da prihvatite da filmovi iz "Fast And Furious" franšize služe istoj nameni, u slučajevima kada "muškom gledaocu" malkice dosade i sportski prenosi. Ako vam se sve to čini zanimljivim, onda vam je jasno da je, dovoljno sugestivno naslovljeni, "Fast X", još jedan rasni porno film.
FAST X (2023, Louis Letterier)
Ako je poenta svakog porno filma seks tj. njegovo eksplicitno sporovođenje, onda sličnu gledalačku potrebu u ovom filmu podmiruju „eksplicitne“ akcione scene, u rasponu od nezaobilaznih trka automobilima do raznih tipova oružanih i fizičkih obračuna. Tako gledano, možemo da zažmurimo na činjenicu da je „Fast X“ malo više „gej pornić“ nego što bi to njegova publika preferirala (ili ne?) i da kažemo da su sve scene sukoba naše ekipe pozitivaca (okupljeni oko Doma Toretta) i negativca (svi oko Dantea) zapravo scene heteroseksualnog seksa (u svim mogućim „devijacijama“). Po sličnom principu, imamo i masovne „gang bang“ scene (svi sa svima, jedna protiv svih…), po koju scenicu „masturbacionog karaktera“ ili „opštenja sa mašinom“ (interpretirajte kako vam drago), čak i vrlo efektnu lezbijsku scenu (Letty vs Cipher)…
Ovo je svakako interesantnija interpretacija od one koju sama priča nudi. Domova ekipa zahvaljujući osvetničkim potezima izvesnog Dantea, kome su u prošlosti naneli duševnu i finansijsku bol, proglašena je teroristima i o glavi joj ne rade samo legalne vlasti, već svi mogući oblici belosvetskih najamnika. Od uvodne klopke u koju su uvučeni u Rimu, svi akteri se potom s lakoćom kreću svetom (Rio, Antarktik, Portugal, London) i na različite načine obračunavaju s Danteom i njegovim plaćenicima, dok je on sve vreme fokusiran da Domu raznese svaku porodicu koju ima. Čak i ako ste ostavili mozak na pultu sa kokicama, a u skladu sa uvodom, imaćete utisak da veći deo vremena „hebe lud zbunjenog“, kao i da imate blagu nelagodu što sve gledate.
Jedina svetla tačka ovog, X-totog nastavka ultrakonzumerske uberkapitalističke kvazikonzervativne franšize jeste gostujući negativac Jason Momoa, kao Dante, tj. njegova odluka da svoj lik osmisli kao flambojantnu imitaciju Batmanovog Jokera (bilo kog od tri verzije iz Batmanovih solo filmova) i tako napravi uverljivog, zabavnog i uvrnutog psihopatu koga tek par nijansi neukusnog deli od trenutka kada je Gidra Bojanić obukao suknju u nekom od nastavaka „Žikine dinastije“. Međutim, ova neočekivana postavka lika u tvrdom, muškom (čak i kada je ženski) kastu „F&F“ donela je prekopotrebnu „drugačijost“, iako ima osnova da se koncipiranje negativca na ovaj način (čak iako je Dante nominalno strejt) tumači kao pomalo kvirofobično. Iako nije. Ali nije teško poverovati ni da će neki od ćelavih nekorisnika mozga kojima su ovi filmovi većma uvaljeni (a možda i namenjeni) „sam povezati“ da su namazani nokti u muškarca, preterano vrckanje dupetom i sekapersiranje „jasni“ ukazatelji „neprijatelja“. A ko zna – možda su autori imali sasvim suprotne namere?!
Ovo je tek prvi (dva sata i dvadeset minuta dug) deo „završetka puta“. Najgore je tek pred nama. Očigledno.
OCENA: 4/10
Bonus video: Kan, crveni tepih