Trinaesto prase Narodnog pozorišta

Članovi ansambla kažu da nagomilane probleme ne treba pripisivati aktuelnoj upravi, ali je krive zbog toga što nema dovoljno sluha za predloge i sugestije za izlazak iz ove situacije, te da se stiče utisak kako nestaje entuzijazma da se nešto preduzme.Izvođenje „Madam Baterflaj“, produkcije stare 30 godina, bez obnove i to na dan kada je isto Pučinijevo remek-delo 1920. godine izveo novoosnovani ansambl beogradske opere podstaklo je tenora Miodraga D. Jovanovića da napusti Umetnički savet i obrati se javnosti.„Ne slavi se stogodišnjica sa dronjavom scenografijom, iscepanim kostimima, produkcijom starom 30 godina, koju je radio pokojni Dejan Miladinović, i ne zovu se stranci, pogotovo neadekvatni. Ne može se ni na dovoljno kvalitetan način izvesti ovo Pučinijevo delo samo sa jednom scenskom probom. To je posledica manjka planiranja. Moje kolege i ja ne znamo 25. februara koje ćemo naslove igrati u martu, a kamoli u aprilu ili maju. Kao neko ko je dugogodišnji član kuće, skoro pred penzijom, vidim da to ničemu ne vodi”, rekao je Jovanović za Nova.rs.Direktorka Opere Narodnog pozorišta, sopran Jasmina Trumbetaš Petrović, to objašnjava nedovoljnim finansijskim sredstvima pogotovo zbog skorašnje premijere zahtevne opere „Manon Lesko“.

„Miodrag Jovanović odlično poznaje uslove našeg rada i sve probleme. U centru je zbivanja kao i ja. Jedno vreme je i vodio Operu i odlično zna da na splet okolnosti ponekad ne možemo da utičemo. Splet okolnosti je i doveo do toga da nismo uspeli da obnovimo 'Madam Baterflaj'. Opera je skupa i zbog toga i mnogo veće operske kuće ulaze u koprodukciju”, rekla je Trumbetaš Petrović za Nova.rs.Na primedbu Jovanovića da nije trebalo angažovati strane goste, već da isključivo pevaju domaći umetnici kao što je to bilo pre jednog veka, te ne bacati novac na strance koji nisu dorasli zadatku, Trumbetaš Petrović kaže da u ansamblu samo ona peva ulogu Madam Baterflaj i da zbog priprema nove premijere i obaveza na čelu Opere nije bila u mogućnosti da nastupi u „Madam Baterflaj“.U međuvremenu se pojavila vest da je tenor Nikola Kitanovski, koji se pripremao za glavnu mušku ulogu u operi “Manon Lesko”, tri dana pre premijere otkazao svoje učešće.On je na Fejsbuku obrazložio da je odluku doneo nerado i teško, ali da su ga na nju primorali problemi tehničke prirode, poput nespremnih kostima, obuće, dekora, scenografije i rekvizita, za koje tvrdi da nije mogao ni da ih vidi, a kamoli isproba sve do generalne probe predviđene za 25. februar, kao i zbog odbijanja direkcije da premijeru odloži.Kitanovski je naglasio da razume preopterećenost kapaciteta pozorišnih zanatskih radionica i izrazio zahvalnost direktorki Opere Narodnog pozorišta Jasmini Trumbetaš Petrović, koja ga je pozvala i pružila mu priliku i poverenje da spremi ulogu Renata de Grijea, koju je umesto njega na premijeri pevao Janko Sinadinović.Višegodišnji problem je i nemogućnost dugotrajnog planiranja proba i repertoara.Dok Trumbetaš Petrović to obrazlaže činjenicom da dele scenu sa još dva ansambla, da je bezuspešno pokušala sa Baletom da dogovori plan proba za tri meseca, upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić na pitanje o planovima za novu zgradu opere i baleta, za Nova.rs kaže da sa tim ne treba žuriti i ne treba donositi ishitrene odluke te da Opera funkcioniše bez problema u postojećim uslovima.

Miodrag Jovanović tvrdi da nije problem to što dele scenu sa još dva ansambla već u odnosu prema Operi i određivanju prioriteta.“Problem scene je isti već 100 godina, ali i nije, jer ako pogledate podatak da je Beogradska opere od oslobođenja oktobra 1944. do jeseni 1945. izvela sedam premijera, a zamislite uslove tada - pola zgrade razrušeno, nema grejanja, zemlja tek izašla iz okupacije, uništena, devastirana, a mi danas ne možemo da izvedemo jednu”, primetio je Jovanović.On naglašava da im dugi niz godina stižu opaske da su gosti u svojoj kući.“Imamo tek dve operske kuće, a mnogo dramskih teatara. Onda je neumesno da vam neko kaže da ste gost. Meni to niko nije lično rekao, ali sam čuo takve komentare koji su blago rečeno neprimereni. Nije dobro što se ljudi u ansamblu osećaju kao da je Opera 13. prase, bilo to osnovano ili ne”, dodao je Jovanović.U ansamblu je 38 pevača i dok direktorka najavljuje novu podelu za „Madam Baterflaj“ i angažovanje mladih snaga, Jovanović skreće pažnju na zabranu zapošljavanja i opasnost koja preti ukoliko se ne obnovi ansambl.“Mi već 10 i više godina imamo zabranu zapošljavanja mladih ljudi. Ljudi se zapošljavaju honorarno, dobijaju sramotno niske honorare koji se i ne isplaćuju na vreme. Bez podmlađivanja ansambla on ne može da opstane, a mi koji smo na manje od 10 leta do zaslužene penzije nećemo imati zamenu, pošto mladi talentovai ljudi odlaze iz zemlje. Tako je jedini perspektivni tenor koga smo imali, Nenad Čiča, pre dve godine našao angažman u Nemačkoj, jer ipak morate da jedete i ostvarujete elementarnu egzistenicuju da biste radili ono što volite”, upozorava Jovanović.U međuvremenu su, kako dodaje, od strane ondašnje direktorke, uprkos zabrani, primljeni pevači koji nisu u stanju da iznesu ulogu ili su pojedini članovi hora promivisani u soliste na mala vrata.“Naš sistem još uvek boluje od samoupravnih bolesti i ne možemo da rešimo svoje probleme”, ocenio je Jovanović.U sezoni 2018/19 u Narodnom pozorištu premijerno je izvedena opera „Koštana“ Petra Konjovića i obnovljena „Bastijen i Bastijena“ Volfganga Amadeusa Mocarta. Prethodnu sezonu 2017/18 obeležila je koprodukcija sa Madlenianumom „Don Đovani“ (Mocart), obnova „Pepeljuge“ (Đoakino Rosini) i premijera „Andre Šenije“ (Umberto Đordano), a u sezoni 2016/2017 operski repertoar je obogaćen delima „Đani Skiki“ (Đakomo Pučini), „Moć sudbine“ (Đuzepe Verdi) i „Norma“ (Vićenco Belini).Jasmina Trumbetaš Petrović je najavila u narednom periodu obnovu opera "Đani Skiki" Đakoma Pučinija, "Evgenije Onjegin" Petra Iljiča Čajkovskog i "Ljubavni napitak" Gaetana Donicetija, kao i premijeru opere "Knez Igor" Aleksandra Borodina.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram