Opera "Manon Lesko" Đakoma Pučinija, u režiji Pjera Frančeska Maestrinia i pod dirigentskom upravom Stefana Romania, biće premijerno izvedena 26. febrauara na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, a 29. februara u Operi i teatru "Madlenianum", kao treća koprodukcija dve pozorišne kuće.

Posle 52 godine na scenu nacionalnog teatra vraća se Pučinijevo delo za koje upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić Kominac ističe da je vrlo kompleksna opera sa zahtevnim karakterima, čiji je libreto nastao prema romanu iz 18. veka („Priča o vitezu De Grijeu i Manon Lesko“ Abea Prevoa), bliskom romanu „Nana“ Emila Zole.

Priča je zasnovana na istoimenom romanu opata Prevoa, a kompozitor nam prikazuje ženu koja ima sve, ali to gubi jer nije sposobna da se drži bilo čega. Slično svojoj heroini i sam Pučini je tako živeo i ne jednom se identifikovao sa svojim junacima. Zaplet nastaje u trenutku kada Manon, na putu za samostan, upoznaje viteza De Grijea u koga se zaljubljuje i sa njim beži, da bi već u drugom činu živela sa bogatim Žerontom, prisećajući se srećnog, ali skromnog života sa De Grijeom.

„Manon je osoba izuzetne osetljivosti i njena borba podseća jako mnogo na borbu gospođe Nane Kupo ili čak Majke Hrabrost. Ona je podeljena između velikih emocija, koje imamo kod Pučinija, i sveta novca, blagostanja. Zbog toga je Manon Lesko savremena, kao i Nana, kao i Brehtova Majka Hrabrost jer je razapeta između dva sveta – sveta empatije, ljubavi, emocije i sveta sticanja bogatstva. Ako odete na bilo koji Instagram ili Fejsbuk profil, videćete da se većina slika sa određenim objektima bogatstva, bilo da je u pitanju letovanje u Dubaiju, skupi auto, skupa hrana, ili više devojaka i muškaraca“, istakla je Vujić.

Direktorka Opere Narodnog pozorišta sopran Jasmina Trumbetaš Petrović, koja peva naslovnu ulogu u alternaciji sa Sanjom Kerkez i Anom Rupčić, podsetila je da je „Manon Lesko“ poslednji put bila na repertoaru 1967. godine, kada je glavnu rolu pevala Radmila Bakočević, i dodala da je u pitanju vrlo zahtevna uloga koju može po težini da uporedi sa Aidom ili Adrijanom Lekuvrer.

Leska, Manoninog brata, pevaće u alternaciji Nebojša Babić,Vuk Zekić i Vladimir Andrić, Vitez de Grije biće Janko Sinadinović, a Žerona tumačiće Dragoljub Bajić, Mihailo Šljivić i Aleksandar Stamatović.

Ostale uloge pevaju Milan Obradović, Vuk Radonjić, Darko Đorđević, Siniša Radin, Milan Panić, Nataša Rašić, Ivana Živadinović, Mihailo Otašević, Mihailo Šljivić i Luka Pređa. Za preko 250 raskošnih kostima zaslužan je kostimograf Luka Dal Alpi (Italija), a monumentalna scenografija je delo Alfreda Troizija (Italija).

Kuriozitet je da je “Manon Lesko” prvi Pučinijev „hit” i jedina njegova opera koja na svojoj premijeri (Teatro Ređio, u Torinu, 1893. godine) nije bila osporavana.

“Manon Lesko” je Pučinija postavila među vrhunske svetske kompozitore, iako je samo devet godina ranije francuski kompozitor Žil Masne komponovao i izveo operu sa istim naslovom i na istu temu.

Pučini je u priču uveo novi nivo iskrene emocije i tok melodije, a uz to je stvorio jednu od arhetipskih operskih heroina, koja i danas očarava publiku.

Vujić je primetila da se dugo čekalo na „Manon Lesko“, kao i na „Koštanu“ Petra Konjovića, postavljenu 14. juna prošle godine, zato što su to „teški i ozbiljni radovi solista, orkestra, dirigenta, reditelja, scenografa i same kuće“, te će tako od 26. febraura pred publikom biti „prava uzbudljiva tragedija“ kao rezultat saradnje nacionalnog teatra, „Madlenianuma“ i gostiju iz Italije, koji su vrsni poznavaoci Pučinijevog dela.

Ona je istakla da će „Manon Lesko“ omogućiti Narodnom pozorištu gostovanja u inostranstvu i dodala da već postoje dogovori sa različitim operskim kućama u Italiji.

„Želimo da okrenemo Operu ka ponovnom prikazivanju u svetu kao što je to bilo sedamdesetih godina sa gospodinom Oskarom Danonom (prvi posleratni direktor Opere Narodnog pozorišta, prim. a.). Manon Lesko je za nas interesantna kao ozbiljan posao i način da orkestar, hor i soliste prikažemo Evropi“, rekla je Vujić i najavila dolazak kolega iz Italije i regiona kako bi pogledali Pučinijevo delo i dogovorili saradnju.

Trumbetaš Petrović je naglasila značaj postavljanja dve domaće opere („Koštana“ Petra Konjovića i „Na uranku“ Stanislava Biničkog) u godini jubileja – 150 godina Narodnog pozorišta i dodala da će i dalje insistirati na delima srpskih kompozitora.

Ona je najavila obnovu opera „Djani Skiki“ Djakoma Pučinija, „Evgenije Onjegin“ Petra Iljiča Čajkovskog, „Ljubavni napitak“ (Gaetano Doniceti), kao i premijeru opere „Knez Igor“ Aleksndra Borodina.

„Sačuvaćemo od zaborava i rusku operu. Trenutno na repertoaru imamo samo Evgenija Onjegina i napravićemo krug ruskih opera sa kojima smo se proslavili u svetu u periodu od 1954. do 1969. godine. Nadam se smo spremni i sposobni da vratimo to zlatno doba i negujemo operu“, istakla je Trumbetaš Petrović.

Vujić se nadovezala istakavši da planiraju programe sa kojima će putovati po Srbiji i edukovati mlade.

Sa sa tim ciljem je, kako je kazala, već razgovara sa kolegama iz Belgije o razmeni kamernih opera kako bi „svako naše dete upoznalo operu“.