2
Misteriozna, kontroverzna, neuobičajena, i pre svega duhovita, skandinavska književnost poslednjih godina osvaja publiku širom sveta. Ljubitelji pisane reči u Srbiji, takođe se sve više zaljubljuju u dela švedskih, danskih, norveških autora, a u knjižarama i bibliotekama police sa ovim naslovima najduže zadržavaju njihovu pažnju.
Jedna od edicija koja nudi pregršt naslova danske književnosti je „Severno svetlo“ koja je krenula u jesen 2017. u okviru izadavačke kuće Presing (urednik i prevodilac Predrag Crnković) s idejom da se tu objavljuju prevodi sa skandinavskih jezika.
Pročitajte još:
Prvenac je bio, kako i dolikuje, em umetnički vredna, em nagrađivana knjiga, roman danske spisateljice Hele Hele „Ovo je trebalo da bude napisano u prezentu“, ovenčan „Zlatnim lovorom“, nagradom, koju dodeljuje Udruženje danskih knjižara. Usledile su knjige „Sitna iskliznuća“ Kristijana Himelstrupa, Poledica i vlaga na kolovizima“ Jana Sonergora (uzgred – jubilarno 300. izdanje Presinga), „Prisećanja na ljubav“ Kirsten Torup (knjiga je dobila Književnu nagradu Nordijskog književnog saveta), „Kupačica mrtvih“ Sare Omar, „Izjebana do smrti u Amazoniji“ (takođe dobitnik „Zlatnog lovora“) Hane Hejgor Viemose, „Karlova knjiga“, Naje Marije Ajd – sve s danskog i u prevodu i s uredničkim potpisom Predraga Crnkovića.
Naklonost srpske čitalačke publike prema skandinavskim autorima, dovela je do sve većeg broja naslova, koji će se uskoro naći u knjižarama širom Srbije.
Pa se tako očekuju danski naslovi „Mračna komora“ Kamile Hjernholm Olsen, „Knud je umro, živ nije“, Roberta Zole Kristensena, zatim i prevod sa švedskog „Poslednja noć sveta“, Dimitrisa Alevrasa, kao i izlazak poetske distopije „LoveStar“ Andrija Snejra Magnasona, koju je s islandskog preveo Kasper Šare. Presing je otkupio i prava za tri norveška naslova, od kojih će prvi po redu, možda već u decembru, a najkasnije do februara, biti „Kinderfuksa“, Marije Ćos Fon, a do kraja godine očekuje se da izađe još jedan danski naslov, „Mirna kao bubica“, ikone danskog LGBT pokreta, Leonore Kristine Skov.
Pomenute knjige su koliko stilski raznorodne, toliko i otkrivalačke, budući da verovatno pobijaju priličan deo zabluda koje naš čitalac gaji o Skandinaviji. Možda bi jedna zabluda bila da tamo nema – palanke. I te kako je ima, o čemu svedoče romani „Mračna komora“ i „Mirna kao bubica“, ali verovatno je najpotresnija (a možda bi čak bila i malčice kontroverzna, da pandemija nije kulturu bacila u zasenak, a usput i sprečila dolazak autorke, čiju je promociju u Beogradu već podržao danski Kunstfond) – dakle verovatno je najpotresnija knjiga – „Kupačica mrtvih“ Sare Omar.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
