2
Elena Ferante, autorka Napuljske tetralogije, na molbu knjižara sastavila je listu od 40 naslova spisateljica koje joj privlače pažnju i čije knjige voli. Njen izbor, pokazalo se, neka je vrsta preseka savremene svetske književnosti, a među knjigama koje čita su i dela nobelovki, ali i naslovi širem čitalačkom krugu manje poznatih imena.
Priredio: Matija Jovandić
Šta god da neko ko se potpisuje kao Elena Ferante napiše, to izaziva odjek. To su, po svemu sudeći, na umu imali i osnivači platforme Bookshop.org, koja okuplja nezavisne izdavače iz Amerike i Velike Britanije u nekoj vrsti konkurencije Amazonu, zatraživši od nje da otkrije listu svojih omiljenih knjiga čije su autorke žene.
Elena Ferante odabrala je 40 knjiga, objašnjavajući svoj izbor rečima da su to „priče žena koje su sa obe noge na zemlji, a ponekad i jednom, iz 20. veka“. Na idealnoj polici autorke „Napuljskog kvarteta“, prodatog u 13 miliona primeraka širom sveta, pored nekoliko italijanskih klasika i bestselera poput njenih, nalaze se knjige sa skoro svih kontinenata, među kojima su i zbirka priča Fleneri O’Konor, romani Margaret Diras i Margaret Jursenar, dela poznatih savremenih autorki poput Margaret Atvud („Slepi ubica“), nobelovki Toni Morison („Voljena“), Alis Manro („Goli život“), Elfride Jelinek („Pijanistkinja“) i Doris Lesing („Peto dete“), te Arundati Roj („Bog malih stvari“), Zejdi Smit („Beli zubi“) ili Sali Runi („Normalni ljudi“), ali i manje poznatih spisateljica kao što su Čimamada Ngozi Adiči, Šokufe Azar ili Hanja Janagihara.
Nekoliko autorki izrazilo je zadovoljstvo time što je Elena Ferante odabrala baš njihove knjige, prenosi britanski „Gardijan“.
„Čitanje svih knjiga Elene Ferante polako, na italijanskom, a onda u opsesivnoj brzini na engleskom, dva su velika čitalačka iskustva u mom životu. Uzbuđena sam što sam uključena u ovu predivnu inicijativu nezavisnih knjižara“, rekla je Zejdi Smit.
Američka spisateljica Šila Heti takođe kaže da joj to što je uvrštena u ovaj izbor mnogo znači.
„Znači mi mnogo to što se povezala sa mojom knjigom ‘Majčinstvo’. Meni omiljena njena knjiga je ‘Dani napuštenosti’, bolna je i savršena“, kazala je ona.
Kejt Mozi, utemeljiteljka „Ženske nagrade“ rekla je da je „oduševljena time što vidi da Feranteova ukazuje na toliko izvrsnih knjiga svojih koleginica“, dodajući da je ta lista veličanstvena i da „svi volimo da zavirimo u to šta naši omiljeni autori i autorke vole da čitaju“.
Za knjižarku Kler Haris to je „sjajna lista“.
„Sa velikim zadovoljstvom pročitala bih sve, neke ponovo, a neke da im dam šansu. Na listi ima i autorki koje verovatno niko ne bi čitao da ih neko poput Feranteove ne preporuči i skrene pažnju na njih, a njen izbor je zaista dobar balans čuvenih i onih ne toliko poznatih autorki. Na njoj ima ponešto za svakoga“, zaključila je ona.
Mnoge od ovih knjiga prevedene su na naš jezik, a za neke su prevodi u pripremi.
LISTA TOP 40 KNJIGA SPISATELJICA PO IZBORU ELENE FERANTE
„Amerikana“, Čimamanda Ngozi Adiči
Roman nigerijske spisateljice koji govori o mladoj Nigerijki koja emigrira u Ameriku da bi tamo studirala.
„Slepi ubica“, Margaret Atvud
Roman nagrađivane kanadske autorke, čije ime se pominje u spekulacijama pred svaku dodelu Nobelove nagrade, „o dvema sestrama i njihovim tajnama, postavljen na široku pozadinu istorije 20. veka“.
„Prosvetljenje drveta šljive“ Šokufe Azar
Knjiga iz užeg izbora za Međunarodnu Bukerovu nagradu govori o porodici koja posle islamske revolucije u Iranu 1979. godine pokušava da pronađe mir u šumi na severu zemlje.
„Malina“, Ingebor Bahman
Prozna knjiga čuvene austrijske pesnikinje o spisateljici u ljubavnom trouglu sa dvojicom različitih muškaraca, za koju kritičari „Njujorkera“ kažu da je „istinski portret ženske savesti i svesti“.
Priručnik za čistačice, Lusija Berlin
Knjiga sa posthumno objavljene 43 priče spisateljice koja je proživela „više života u jednom“, od zlostavljanog deteta u Teksasu, preko bogatašice u Santjagu do medicinske sestre u Urgentnom centru u Ouklandu.
„Obris“, Rejčel Kask
Roman američke autorke o spisateljici, razvedenoj majci dvoje dece, koja odlazi u Atinu da drži časove kreativnog pisanja.
Godina magičnog razmišljanja, Džoan Didion
Memoarska proza jedne od najpoznatijih američkih publicistkinja, intimna ispovest o pokušaju da se izbori sa osećajem gubitka nakon iznenadne smrti supruga.
„Povratak devojčice“, Donatela di Pjetrantonio
Živopisni roman savremene italijanske autorke u kom je naratorka devojčica vraćena biološkoj majci sa kojom živi u siromaštvu i kao „siroče pored dve žive majke“.
„Dezorijentalisana“, Negar Đavadi
Debi roman francusko-iranske spisateljice koji govori o istoriji nasilja u rodnoj zemlji i bekstvu njene porodice u Pariz.
„Ljubavnik“, Margaret Diras
Najčitaniji moderni francuski roman, nagrađen Gonkurom, o mladoj prostitutki i njenom mnogo starijem kineskom ljubavniku…
„Godine“, Ani Erno
Poznata književnica kroz autobiografiju u trećem licu „oživljava jednu sudbinu i jednu epohu u Francuskoj“.
„Porodični leksikon“, Natali Ginzburg
Knjiga između romana i memoarske proze čuvene spisateljice koji nudi neobičnu sliku svakodnevnog porodičnog života u Italiji od 1920. do 1950. godine.
„Konzervacionista“, Nadin Gordimer
Roman proslavljene južnoafričke autorke o propasti porodice u vreme aparthejda, nagrađen Bukerovom nagradom 1974. godine.
„Suđaje i furije“, Loren Grof
Roman o glamuroznom paru u uspešnom braku, u kom „ključ nije u njegovim istinama, već u njegovim tajnama“.
„Majčinstvo“, Šila Heti
Naratorka u romanu ima 37 godina i nalazi se pred izborom: da li da postane majka ili ne, oko čega spisateljica stvara kompleksnu studiju o svojim dilemama.
„Pijanistkinja“, Elfride Jelinek
Roman nobelovke po kojoj je reditelj Mihael Haneke snimio istoimeni poznati film.
„Grudi i jaja“, Mijako Kavakami
Bestseler u kom protagonistkinje razmišljaju o povećanju grudi, vantelesnoj oplodni i seksualnim slobodama, dok se autorka bavi time šta to znači biti žena u savremenom Japanu.
„Interpretator bolesti“, Džampa Lahiri
Knjiga sa podnaslovom „priče iz Bengala, Bostona i dalje“ indijske autorke o njenim zemljacima uhvaćenim u raskoraku između svojih korena i „novog sveta“, za koju je osvojila Pulicerovu nagradu 1999. godine.
„Peto dete“, Doris Lesing
Kratki roman nobelovke o paru koji je živeo u srećnom braku sve dok im se nije rodilo peto dete, sin sa poteškoćama u razvoju.
„Pasija po G. H.“, Klaris Lispektor
Mistični roman brazilske autorke objavljen 1964. godine, dat u formi monologa, uvršten u Uneskovu zbirku najvažnijih dela južnoameričke književnosti.
„Izgubljena deca, Valerija Luiseli
Par Amerikanaca počinje da dokumentuje migrantsku krizu na granici sa Meksikom, što je osnova za roman u kom se predrasude susreću sa stvarnim svetom.
„Arturovo ostrvo“, Elza Morante
Roman koji je doneo svetsku slavu jednoj od najboljih autorki u Italiji nakon Drugog svetskog rata, a govori o tinejdžeru iz vile sa ostrva kraj Napulja koji odrasta bez majke, otac je često odsutan i jedini prijatelj mu je pas.
„Voljena“, Toni Morison
Roman nobelovke zasnovan na istinitim događajima, smešten u vreme američkog Građanskog rata, govori o porodici bivših robova progonjenih zlim duhovima iz prošlosti. Po njemu je snimljen i film sa Oprom Vinfri.
„Goli život“, Alis Manro
Zbirka nobelovke koju nazivaju „američki Čehov“ sa 14 priča za koje je sama rekla da su testamentarne.
„Zvono“, Ajris Murdok
Roman iz 1958. o anglikanskoj religijskoj zajednici koju predvodi nekadašnji direktor škole, smeštenoj kraj benediktinskog manastira.
„Akabadora“, Mikela Murđa
Priča prati devojčicu koju je usvojila tajanstvena žena na Sardiniji, koja iz milosrđa oduzima ljudima živote. Ujedno je i slika ruralnog ostrva sa polovine 20. veka.
„Bal“, Irena Nemirovski
Knjiga spisateljice zanimljive životne priče, kojoj je bilo zabranjeno da objavljuje u okupiranoj Francuskoj, sastavljena je od dve novele u kojima govori o životu nemačko-jevrejske porodice u Parizu i ruskim emigrantima pobeglim pred boljševicima u Rusiji.
„Plavuša“, Džojs Kerol Outs
Roman počinje dan pre smrti Merilin Monro, kada holivuska ikona dobija pošiljku sa potpisom smrti. Ova knjiga izazvala je i brojne kontroverze u Americi.
„Predmet ljubavi: Izabrane priče“, Edna O’Brajen
Priče irske spisateljice nastajale tokom pet decenija, u kojima su glavni likovi uglavnom devojčice i žene.
„Teško je naći dobrog čoveka“, Fleneri O’Konor
Smeštena na američki Jug, zbirka priča u kojma autorka „karikira, preteruje i izobličuje ljude i situacije“, da bi „istakla iskrivljenost modernog života i poremećenost vrednosnih kriterijuma“.
„Sunce zalazi za brda: Priče iz Napulja“, Ana Marija Orteze
Priče i reportaže smeštene u Napulj posle Drugog svetskog rata, koje su inspirisale Napuljsku tetralogiju Elene Ferante.
„Gilead“, Merilin Robinson
Merilin Robinson napisala je svoju drugu knjigu posle 24 godine od debija i za taj roman „o očevima i sinovima“ i „oštećenom srcu Amerike“ dobila Pulicerovu nagradu.
„Normalni ljudi“, Sali Runi
Drugi roman nove literarne zvezde govori o „momku koji sreće devojku“, ali na drugačiji način, baveći se mogućnostima iskrene komunikacije u savremenom svetu. Po njemu je BBC snimio gledanu seriju.
„Bog malih stvari“, Arundati Roj
Saga o bogatoj indijskoj porodici koju je jedan dan 1969. zauvek promenio doneo je svetsku slavu autorki ove priče o zabranjenoj ljubavi i istovremeno političke drame.
„Beli zubi“, Zejdi Smit
Debi roman još jedne književne zvezde govori o tri porodice kroz tri generacije i tri kulture, priča je o prijateljstvu, ljubavi i ratu.
„Oliv Kiteridž“, Elizabet Straut
Knjiga sa 13 priča povezanih u roman preko iste junakinje i njenih sugrađana iz Mejna nagrađen je prestižnim književnim nagradama, a po njoj je snimljena i popularna serija na HBO-u.
„Vrata“, Magda Sabo
Bestseler mađarske spisateljice preveden je na više od 30 jezika, a govori o odnosu žene koja dobija značajnu književnu nagradu i njene kućne pomoćnice.
„Kasandra“, Krista Vulf
Priča mitske Kasandre i njenog odnosa prema ocu Prijamu u vreme Trojanskog rata prepliće se sa iskustvima autorke iz života u vreme Demokratske republike Nemačke.
„Mali život“, Hanja Janagihara
Knjiga američke autorke odrasle na Havajima govori o dečaku koji pokušava da zaboravi svoje košmarno detinjstvo i zlostavljanja koja je preživeo.
„Hadrijanovi memoari“, Margaret Jursenar
Klasik moderne književnosti, dat kroz pisma koja rimski car Hadrijan piše svom nasledniku Marku Aureliju i prenosi mu ishode svojih meditacija o čoveku, njegovoj sudbini i mestu u svetu.
