Mit Velsa: Ko je bio Ričard Barton, čovek koji je igrao Tita

Kultura 09. dec. 202017:21 > 17:24
Podeli:
Foto: Album / Album / Profimedia

Kako je jedan dečko skromnog porekla iz južnog Velsa stigao do Holivuda otkriva izložba u Nacionalnom muzeju u Kardifu.

Postavka pod nazivom „Postajući Ričard Barton“ (Becoming Richard Burton) prati putovanje Ričarda Dženkinsa, kako mu je bilo pravo ime, od odrastanja praćenog oskudicom u Port Talbotu do svetske slave.

Prvi put su izloženi glumčevi dnevnici, pisma, lične stvari, kostimi, prikazano je Bartonovo lice po gašenju reflektora na sceni.

Ko je bio Barton, za istoriju jugoslovenskog filma značajnog zbog uloge Jospia Broza u „Sutjesci“, i šta se krije iza mita o najvećem Velšaninu?

Odgovori koji se nameću ovom postavkom jesu da Barton jeste bio legendarni glumac, ali i suprug, otac, strasni ljubitelj knjiga i iznad svega ponosni Velšanin, navodi BBC.

– Tako je privlačio ljude. Imao je taj neki magični kvalitet u sebi, koga je bio svestan. Mada ponekad bi upitao: „Šta je to što nosim u sebi?“ Mislim da će ova izložba ponuditi neke odgovore – kazala je za britanske medije četvrta umetnikova supruga Seli Barton, a većinu artefakata sa postavke u Nacionalnoj galeriji pozajmila je upravo ona, kao i Univerzitet Svonsi, koji raspolaže bogatom glumčevom arhivom.

Turbulentan život, sklonost ka porocima i ženama, bio je medijima interesantan jednako kao i njegov bujni talenat. Izjave kako su svi glumci „latenti homoseksualci, ali to prikrivaju utapajući se u alkohol“, ili to što je pušio „100 cigareta dnevno i pio četiri-pet flaša žestine“, njegove afere sa kelnericama i sobaricama bili su idealno „meso“ za žutu štampu.

No, ova izložba prikazuje i njegovu „nežniju stranu“. Barton jeste bio svetska zvezda, ali i porodičan čovek, veliki kolekcionar knjiga. Otuda brojne slike sa ćerkama, dirljiva pisma koje su mu deca slala ili on njima, fotografije načinjene u švajcarskom Selinjiju, gde je živeo decenijama, okružen konjima, prirodom, knjigama… Uprkos luksuzu koji je sebi mogao da priušti uvek je osećao duboku privrženost Velsu, pa postavku čine fotografije koje su svedočanstvo njegovog odrastanja u tom kutku.

Bartonova udovica izrazila je nadu da će se posetioci posvetiti svakom artefaktu, od kojih su mnogi javno dostupni po prvi put, ponovivši da pričaju dirljivu priču o njegovom detinjstvu, odrastanju u Port Talbotu u porodici rudara. Glumčev dnevnik iz detinjstva i fotografije iz tog perioda osvetljavaju dane koje je „trošio“ igrajući ragbi, ili „Monopol“, gledajući filmove u bioskopu… Ili kako je tokom Drugog svetskog rata odlazio u crkvu i biblioteku.

„Pokušao sam da napravim poslužavnik od drveta“, zapisao je 6. februara 1940. godine mladi Ričard u svom dnevniku. Istoga dana zabeležio je i kako je proveo divno popodne sa Bartonom „koji mu je pričao o astronomiji“.

Barton koga pominje u dnevniku jeste Filip Barton, učitelj engleskog jezika, koji je prvi primetio Ričardov glumački dar, a nekoliko godina kasnije postaje njegov zakonski staratelj. Mladi Dženkins je zahvaljujući njemu i načinio prve profesionalne korake na sceni, a ponosno je nosio i njegovo prezime.

Postavka posetiocima nudi i da izbliza vide kostime koje je Barton nosio na pozorišnim scenama kao Henri Peti ili Hamlet u brojnim Šekspirovim komadima zahvaljujući kojima su se kasnije ređale uloge na velikom platnu. Jedna od njih odrediće na mnogo načina njegov život – na snimanju filma „Kleopatra“ 1963. godine upoznaće damu u koju se zaljubljivao i od koje se odljubljivao, koju je čas ostavljao, pa nije mogao bez nje… U pitanju je Elizabet Tejlor.

Glumčeva poslednja supruga, koja je sa njim bila do kraja, Seli Barton, verovatno je zato izjavila za britanske medije da je najlakše sećati se Ričarda po „preterivanju“ ili po dva braka sa Elizabet Tejlor, dodavši da će posetioce izložbe sigurno privući, kako ih je okarakterisala, „spektakularni artefakti“, poput pozorišnih kostima ili onih koji su on i Elizabet Tejlor nosili 1963. godine u „Kleopatri“, ili njihova pisma i fotografije.

Ričard Barton i Elizabet Tejlor jedno vreme bili su zlatni holivudski par, ali je tokom trajanja njihove veze javnost više bila zaokupljena skandalima koji su pratili ovo dvoje glumaca u bračnim vodama.

Par se venčao 1964. godine. Posle decenije života u zajednici, obeležene neverstvom ali i zavisnošću od alkohola, Barton i Tejlorova stavili su tačku na brak. No, izdržali su jedno bez drugog čitavih godinu i po dana. Ponovo su se venčali 1975, a zauvek raskrstili u julu 1976. godine.

Ričard Barton i Elizabet Tejlor Foto: Courtesy Everett Collection / Everett / Profimedia

Među brojnim porukama i pismima koje mu je Tejlorova pisala postavka nudi i ove reči holivudske dive upućene suprugu:

„Želela bih da ti govorim o mom strahu, uzbuđenju, životinjskom zadovoljstvu tobom, mojoj ljubomori, ponosu, povremenom besu na tebe. Više od svega o mojoj ljubavi prema tebi i ljubavi koju ti meni pomalo udeljuješ. Mogu samo da ključam u sebi i nadam se da ćeš razumeti kako se zaista osećam…“

Među brojnim izloženim kostimima je i jakna koju je nosio dok je tumačio rolu majora Smita u filmu iz 1968. godine „U orlovskom gnezdu“, jednom od retkih ostvarenja za koje nije bio nominovan za Oskara. A uprkos tome što je čak sedam puta nominovan za nagradu Američke akademije za film, ostao je bez ijednog Oskara.

Na postavci u Nacionalnoj galeriji, kao i na onlajn postavci, za sada nema nijednog svedočastva Bartonovih boravaka u nekadašnjoj Jugoslaviji. Velški glumac došao je, u pratnji Elizabet Tejlor u Jugoslaviju 1973. godine kako bi u filmu „Sutjeska“ tumačio Josipa Broza Tita.

A dve godine ranije upoznao se sa Titom i Jovankom Broz u Puli, o čemu je naširoko, na čak 150 strana pisao u svojim dnevnicima.

Glumac je u svojoj ličnoj beležnici izneo utisak kako je „Dubrovnik ružan zbog brojnih turista“, a reka u Mostaru „zelene boje, poput nekih mora“. Iznenađen je što je u Sarajevu uspeo da nabasa na knjižaru gde ima knjiga na engleskom koliko hoćete, a Andrićevim delom „Na Drini ćuprija“ baš i nije oduševljen.

„Dobar je“, piše i konstatuje da to i nije pravi roman „već serija anegdota koje povezuje tristogodišnja istorija mosta“.

Ričard Barton i Elizabet Tejlor sa Josipom Brozom Titom Foto: Keystone Pictures USA / Zuma Press / Profimedia

Zapisao je i kako su Jugosloveni, posle Italijana, narod koji ga je „najviše očarao“, a da je Tito sasvim drugačiji nego što ga je zamišljao:

„Mislio sam da taj veliki državnik mora biti čovek žestoke prirode, a Tito je miran, dobro raspoložen i veoma duhovit čovek“, zapisao je Ričard Barton.

Izložba, otvorena prošlog vikenda, trajaće do 11. aprila naredne godine, a deo postavke za sada je dostupan i virtuelno na veb sajtu becomingrichardburton.museum.wales. Ovaj sajt će redovno ažuriran uz dodavanje novih sadržaja, a tek polovinom decembra digitalna izložba biće kompletirana, a možda i dopunjena svedočanstvima njegovih avantura na ovim prostorima. Takođe, kako javljaju britanski mediji, uskoro će posetiocima sajta biti dostupni i brojni zabavni i interaktivni sadržaji.

– Kako je lep ovaj svet – imao je običaj da kaže Ričard Barton. Iako se godinama patio sa silnim zdravstvenim problemima preminuo je iznenada 1984. u 58. godini života od izliva krvi u mozak.

Komentari

Vaš komentar