Kako sam srušila mit o Hitlerovoj omiljenoj rediteljki

Tog 20. novembra 1984. godine u nemačkom Frajburgu, tužiteljka Leni Rifenštal, Hitlerova omiljena filmska autorka koja u tom trenutku ima 82 godine i Nina Gladic, 32-godišnja rediteljka dokumentarnih filmova, suočile su se prvi put na suđenju koje će trajati dve i po godine, a njegov ishod će trajno obeležiti život mlade Gladic.Tokom trajanja nacističke ere, Rifenštal je bila najveštiji propagandista Hitlerovog režima, režirajući filmove koji i danas nailaze na osudu javnosti zbog veličanja Trećeg rajha, ali se ujednosmatraju bitnim filmskim ostvarenjima zbog inovacija kojima su doprineli, kao i tehničkog majstorstva. Po završetki Drugog svetskog rata, Rifenštal je nastojala da se distancira od režima kojem je služila, prikazujući sebe kao apolitičnu osobu čiji je jedini motiv bio stvaranje umetnosti.„Ne znam za šta bi trebalo da se izvinim“, rekla je Rifenštal.

„Svi moji filmovi bili su višestruko nagrađivani“.Rifenštal je tužila Gladic zbog tvrdnji iz njenog televizijskog dokumentarnog filma „Vreme tame i tišine“, koji je emitovan 1982. U filmu, pripadnici naroda Sinti (Romi nastanjeni uglavnom u Nemačkoj i Austriji) optužili su Rifenštal da im je nudila spas iz logora smrti austrijskog Makglana u septembru 1940. godine, a zauzvrat je tražila da se pojave kao statisti u njenom igranom filmu „Tifland“ (Nizije).Rifenštal je kasnije tvrdila da su svi statisti u filmu, 53 Roma i Sinta iz Makglana i njih još 78 iz logora u istočnom Berlinu, preživeli rat. Jedan od njih bio je i Josef Rajnhart, koji je imao 13godina kada je izabran za statistu u filmu. On je bio ključni svedok na suđenju i svaki dan je sedeo u sudnici pored Gladic.Rifenštal je negirala da je posetila logor kako bi odabrala statiste, kao i da ih nije platila za taj posao, a takođe je negirala i optužbu da im je obećala da će ih spasti iz Aušvica u čemu nije uspela. Tvrdila je da, dok je snimala film, nije znala za postojanje gasnih komora, kao ni za tragičnu sudbinu Roma i Sinta. Kada je dokumentarac Nine Gladic prikazan na prvom sudskom ročištu, Rifenštal je više puta prekidala projekciju uzvicima „Laži! Laži!” i "Sve same laži!" Dok su njeni povici odjekivali zamračenom sudnicom, sudija Ginter Osvald joj je poručio: „Gospođo, nemam drugog izbora, osim da odgledam film do kraja.“Iako je dobro poznata činjenica da je bila bliska prijateljica Adolfa Hitlera i drugih visokorangiranih nacista, Rifenštal je žestoko poricala bilo kakvu svest o pokolju koji se dogodio u koncentracionim logorima. Jirgen Trimborn, autor veoma oštre biografije Leni Rifenštal objavljene 2002. godine, izjavio je da „ne postoje dokazi da je Rifenštal, zbog svoje blizine režimu, znala više od drugih o masovnom uništavanju Jevreja. Ali očigledno je da je, kao i većina Nemaca, znala dovoljno da bude sigurna da je bolje da ne zna još više.” (Gladic će ovu analizu oceniti kao previše velikodušnu).Kada se suđenje konačno završilo, u martu 1987. godine, Gladic je dobila slučaj po tri, od ukupno četiri optužbe. Sudija je presudio da je Rifenštalova zaista posetila kamp Makglan kako bi odabrala statiste i da oni nisu bili plaćeni za svoj rad. Takođe je odbacio opis logora Makglana Leni Rifenštal kao „logora za pomoć i blagostanje”, navodeći da je po definiciji to bio koncentracioni logor.

Kulminacija i rezultat borbe Nine Gladic usledio je prošle godine kada je objavljena knjiga na kojoj je radila ceo život: „Leni Rifenštal: Karijera počinioca”.„Ova knjiga će sigurno naići na osudu kod nekih ljudi i mislim da se ne može poreći da je ona, na neki način, lična osveta“, izjavio je izdavač knjige.„Najvažnije je da sam ubila mit o Leni Rifenštal“, izjavila je Nina Gladic na dan kada joj je objavljena knjiga.https://twitter.com/skepticafro/status/1469276774299279372„Pred očima imam sliku njenog groba kako pršti od siline njenog okretanja u njemu“, precizirala je za "Gardijan".Gladic je za vreme suđenja znala da neće svi stati na njenu stranu. Filmski opus Leni Rifenštal doživeo je renesansu u prethodnoj deceniji, zahvaljujući sve snažnijem angažmanu feministkičkih pokreta koji su je slavili zbog ogromnog uspeha u patrijarhalnom okruženju, a neki filmski kritičari tvrde da lepotu i ambiciju njenih filmova treba ceniti odvojeno od konteksta njihove produkcije. Ne dele svi to mišljenje: Suzan Sontag estetiku Leni Rifenštal vidi kao potpuno neodvojivu od nacističke ideologije, nazvavši film „Trijumf volje“ „najčistijim propagandnim filmom ikada napravljenim“.)Gladic je rad na knjizi završila krajem 2015. godine, a u narednih pet godina knjigu je odbilo da objavi trideset izdavača. U knjizi Gladic je otkrila nove detalje o životu i zločinima Leni Rifenštal, uključujući i, do sada nepoznate priče ljudi čije je živote uništila.Rukopis je imao više od hiljadu stranica. Za nju je ovo bio još jedan dokaz da su se svi „previše plašili da objave kritičku knjigu o svetoj Leni Rifenštal“. Nedavno objavljene biografije Leni Rifenštal, poput one Jirgena Trimborna, nisu, po njenom mišljenju, otišle dovoljno daleko.

Početkom 2020. godine izdavačka kuća Orel Fusli iz Ciriha preuzela je rukopis s namerom da ga objavi. Stefan Mejer, direktor ove izdavačke kuće, kaže da komunikacija sa Gladic nije uvek išla glatko.„Njeni pokušaji da konstantno upravlja uredničkim poslom vezano za knjigu, nisu nam baš puno pomogli i neće pomoći boljem plasmanu iste“, rekao je on, neposredno pre nego što je knjiga objavljena. Jedan od zahteva autorke bio je da će dozvoliti da je intervjuišu samo ljudi koji su pročitali celu knjigu i koji to mogu da dokažu.„Konačno sam uspela da razbijem spomenik Leni Rifeštal, zapisan na 675 grama moje knjige, papirnim čekićem“, izjavila je Gladic na dan objavljivanja knjige. "Niko više neće moći da napiše niti jednu reč o Rifenštal, a da se ne osvrne na moju knjigu“, zaključuje ona.Bonus video:Hitlerov kompleks

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortihitlerovplands-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2122502"]