Mesto podizanja ugleda Srbije u svetu: 50 godina postojanja Kulturnog centra u Parizu

Kulturni centar u Parizu osnovan je 1973. godine, prvobitno kao Jugoslovenski kulturno-informativni centar, sa misijom da francusku i međunarodnu javnost upoznaje sa kulturnim i naučnim sadržajima zemlje, u cilju afirmacije ugleda Jugoslavije u svetu. Prvobitno je bio smešten u Ulici Kolize, blizu Jelisejskih polja, a nakon šest godina se seli na svoju današnju adresu, u ulicu Sen Martin, gde mu je nova pozicija, naspram jednog od najvećih svetskih središta savremene umetnosti, Centra „Žorž Pompidu“, omogućila prestiž i izuzetnu vidljivost na kulturnoj mapi Pariza.

Danas je KCS u Parizu, navodi se, i dalje otvoren francuskoj i evropskoj publici i svojim radom svakome pruža priliku da otkrije bogatstvo, raznolikost i autentičnost srpske kulture i umetnosti.- Proslavljajući 50 godina postojanja Kulturnog centra Srbije ufrancuskoj prestonici mi danas promišljamo njegovu budućnost, ali i nosimo u sebi sećanje na one koji su bili deo duge i bogate istorije ovoga mesta. Pet decenija prostor Kulturnog centra bio je domaćin hiljadama umetnika i stvaralaca, među kojima su neka od najznačajnijih imena naše umetničke scene: Vladimir Veličković, Miloš Šobajić, Petar Omčikus, Kosa Bokšan, Milan Konjović, Ljuba Popović, Cile Marinković, Bata Mihailović, Ljubinka Jovanović i mnogih drugih – podsetila je Natali Beljanski Popović, direktorka Kulturnog centra Srbije u Parizu.Njeni prethodnici su, između ostalih, bili Aleksandar Saša Prlja i Petar Živadinović, zatim Božidar Šujica, Živadin Mitrović, Jagoda Stamenković, Branka Bogavac, Radoslav Pavlović, Vuk Veličković...Uz podršku države Srbije, brižljiv izbor programa je prioritet i osnov rada Centra, kao i njegove vidljivosti u svetu, istaknuto je na zvaničnom sajtu KCS. Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo kulture Republike Srbije prepoznaju  Centar kao važan i izvanredan prostor podizanja ugleda Srbije u svetu i jačanja javne diplomatije.

- U ovom kratkom svečanom trenutku, u odnosu na niz od 50 godina postojanja, teško je, gotovo nemoguće, čak i sublimirati, a ne propustiti veoma važne događaje koji su obeležili rad Centra u ovih pola veka postojanja i ostavili neizbrisiv trag u memoriji stotina hiljada posetilaca i poznavalaca umetnosti. Kulturni centar Srbije u Parizu polako ulazi u pedeset i prvu godinu svog postojanja u gradu umetnosti i svetlosti, a mi ćemo i dalje, zahvaljujući njemu imati onaj lep osećaj da smo deo tog velikog sveta – istakla je direktorka Kulturnog centra Srbije u Parizu.Kulturni centar ima izložbeni prostor, koji obuhvata prizemlje, suteren i prvi sprat. Pored galerije, tu je i kancelarijski prostor, biblioteka (koja danas broji oko 9.000 dela), kao i salu za konferencije. U okviru centra se održavaju besplatni časovi srpskog jezika za decu, u nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Časove srpskog jezika danas drži dvanaest nastavnika u Pariskom regionu, istočnoj i južnoj Francuskoj, Orleanu i Sansu.

Kulturni centar Srbije će se tokom programske sezone 2023/2024. sećati onih koji su bili deo duge i bogate istorije ovoga mesta, ali će predstaviti i viziju svoje budućnosti. Novi vizuelni identitet i jaka programska sezona, navodi se, uz velike međunarodne projekte saradnje obeležiće godinu jubileja Centra.A povodom obeležavanja 50-godišnjice, u Kulturnom centru će 26. maja u 19.30 časova biti otvorena izložba „Sava Šumanović i evropski realizmi između dva svetska rata“, koja se organizuje u saradnji Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Galerije Matice srpske iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture.Na izložbi će biti predstavljeni Šumanovićevi radovi iz ove dve ustanove kulture, kao i video-animacije slika „Doručak na travi“ (Spomen-zbirka Pavla Beljanskog) i „Pijana lađa“ (Muzej savremene umetnosti Beograd), a postavka će dodatno biti upotpunjena posebnim video segmentom sa važnim primerima Šumanovićevog slikarstva, te radovima njegovih uzora i savremenika iz javnih i privatnih kolekcija. Takođe, izložba će predstaviti najnovije rezultate istraživanja koji pokazuju Šumanovićevu povezanost sa francuskom kulturom i internacionalnom pariskom scenom. Autorka izložbe je mr Milana Kvas, upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog.

Tokom trajanja izložbe biće organizovana predavanja istoričarke umetnosti Gordane Krstić Faj i projekcije filmova o Savi Šumanoviću. Povodom zatvaranja izložbe 23. juna, planira se promocija publikacije „Sava Šumanović i evropski realizmi između dva svetska rata“, objavljene 2022. u izdanju Spomen-zbirke Pavla Beljanskog.- U bliskoj saradnji sa umetnicima, institucijama iz Srbije, Centar nastavlja da predstavlja kulturno nasleđe naše zemlje, ali i da dočekuje i podržava savremene umetnike i mlade talente nudeći im prostor za izlaganje i izražavanje – reči su direktorke Natali Beljanski Popović.Bonus video: Sava Šumanović

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortislikarsavasumanovicik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2353475"]