3
"Problem je veliki i višestruk. Suma za koju smo u startu u manjku je u visini jedne veće predstave iz skupljih, zapadnih sredina, odnosno dve, pa čak možda i tri iz regiona. Još veći problem je momenat kada smo saznali za ovu 'seču': pre desetak dana", kaže Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa, nakon što je za 54. izdanje festivala na konkursu Ministarstva kulture izdvojeno 6,5 miliona dinara manje nego prošle godine.
„Stepen uticaja projekta na kvalitet kulturnog života zajednice je visok“, navodi se, između ostalog, za 54. Bitefa u obrazloženju komisije Ministarstva kulture na konkursu za savremeno stvaralaštvo iz oblasti pozorišne umetnosti. Međutim, za projekat tog festivala iz republičke kase biće izdvojeno upola manje novca nego prošle godine. A organizatori Bitefa tražili su 15 miliona dinara.
– Svake godine tražimo 15 miliona na konkursu Ministarstva i po toj osnovi dobijamo oko 13. Ove godine smo očekivali da ćemo dobiti nešto manje zbog opšte situacije, ali je ova suma za najmanje 50 odsto manja od optimalne – kaže Ivan Medenica.
Na pitanje da li to što je novca manje znači i odustajanje od nekih unapred planiranih predstava, što znači i da će se sve odraziti na program festivala na jesen, umetnički direktor Bitefa navodi da je „problem veliki i višestruk“.
– Suma za koju smo u startu u manjku u je visini jedne veće predstave iz skupljih, zapadnih sredina, odnosno dve, pa čak možda i tri iz regiona. Još veći problem je momenat kada smo saznali za ovu „seču“: pre desetak dana. U Ministarstvu odlično znaju, jer smo im o tome više puta govorili, da Bitef mora da se planira bar godinu dana unapred, i situacija nije bitno drugačija ni sada, u okolnostima pandemije; zapravo je mnogo komplikovanija. Ovo je trenutak kad mi uveliko treba da potpisujemo ugovore sa stranim partnerima, a to su sve vodeće svetske, i samim tim i ozbiljne, trupe i pozorišta. Svako otkazivanje u ovom trenutku, a na to ćemo verovatno biti primorani, ne šteti toliko samom Bitefu i njegovoj publici koliko recepciji naše kulture, kulturne politike u svetu. Partnerima kojima otkazujemo predstave ćemo, naravno, morati da objasnimo razlog, a to je neočekivana seča budžeta od strane Ministarstva. Poslednje, ali ne i najmanje bitno: ni Bitef niti bilo ko drugi ko se prijavio na ovaj konkurs nije morao da se nađe u ovoliko teškoj situaciji da je procedura realizovana na vreme, da su se blagovremeno znali rezultati. Članovi komisije mogli su da proučavaju materijal i za vreme vanrednog stanja, a da sastanke održavaju onlajn. Ako je, na primer, sva nastava na svim nivoima, od osnovne škole do fakulteta, mogla tako da se odvija, kako to da nisu mogle da rade komisije – pita se Medenica.
Nikakvo obrazloženje za to što je izdvojeno upola manje novca, kaže on, nisu dobili.
– Očekivali smo smanjivanje, ali ne ovoliko jer ono direktno dovodi u pitanje mogućnost održavanja Bitefa. Ne samo da su naša potraživanja sasvim realni troškovi za festival kao što je Bitef, a zbog opšte situacije, mi smo u startu aktivirali plan B u smislu manjeg sveukupnog budžeta, manjih potraživanja u globalu, ne samo da je Bitef jedna od vodećih institucija i tradicija naše kulture – samo jedna referenca: jedini je festival u svetu koji ima vodeću pozorišnu nagradu, „Premio Europa per Il Teatro“ – već tu postoji još jedan, za mene ključni problem. Prema objektivnim pokazateljima koje svako može da proveri, kao što su izveštaji domaćih i svetskih medija, ali i broj prodatih karata, 53. Bitef bio je najuspešniji u poslednjih nekoliko godina, mada se ne sme zaboraviti da je isto pisano i za 51. izdanje, koje je obeležilo gostovanje antologijske predstave „Planina Olimp“. To znači, sportskim rečnikom rečeno, da mi sami podižemo lestvicu i obaramo vlastite rekorde. I šta nam je nagrada, stimulacija za dalji rad? Seča od 50 odsto!? Važno je napomenuti da „štednja“ nije bila za sve ista, što bi još nekako i moglo da se prihvati. Naprotiv, neke manifestacije i institucije koje su u krizi ili ne pokazuju vidljiv, opipljiv rast, dobile su za 30 odsto manje sredstava ili čak ista kao i prošle godine. Ovo je problem koji višestruko nadilazi Bitef, i kulturu generalno: ovo je sindrom odnosa našeg društva prema onima koji pošteno rade i ostvaruju rezultate – ocenjuje umetnički direktor festivala.
O Bitefu se ranije govorilo kao o festivalu od nacionalnog značaja, tako da tim pre sada čudi smanjivanje novca iz republičke kase. Kako to tumači Medenica?
– Koliko ja znam, kao umetnički direktor koji nije direktno upućen i odgovoran za finansije, mi smo godinama unazad imali vrlo korektnu saradnju s Ministarstvom. S druge strane, iz onoga što se u javnosti prepoznaje kao prioritetna agenda ovog saziva Ministarstva, reklo bi se da međunarodni festival, okrenut ka doslovno celom svetu, a ne samo Istoku, i čija je suština, od osnivanja, promocija najsavremenijeg pozorišnog izraza i liberalnih društvnih ideja, nije u fokusu. S tim sam oduvek bio „načisto“. Ipak, ta razlika do ove godine nikada nije ugrožavala našu korektnu saradnju… Zato ne znam odgovor na vaše pitanje, za njega je prava adresa Ministarstvo – navodi on.
Ministarstvo je, nakon prigovora organizatora „Joakim festa“ u Kragujevcu, za koji na istom konkursu nije opredeljen ni dinar, obećalo ipak nekakvu finansijsku podršku. Postavlja se pitanje da li Ministarstvo može naknadno da se uključi i poveća finansijsku podršku Bitefu.
– I to je pitanje za njih. Samo moram da ponovim da, ako do promene ne dođe, u Bitef timu ozbiljno razmišljamo o odlaganju festivala, jer to je jedina naša mogućnost. Uspeli smo da se izborimo i sa stranim i s domaćim protokolima u vezi s pandemijom, gradimo alternativne varijante kako bismo se suočili s mogućim negativnim razvojem događaja u tom pogledu, vodili teške pregovore u trenutku kada ni mi ni naši partneri iz sveta nismo ništa znali, potrošili pet puta veću energiju nego u normalnim uslovima, nismo razmišljali o otkazivanju Bitefa, a što su uradili skoro svi vodeći festivali u Evropi, prevazišli većinu ovih izazova i onda nas je Ministarstvo „sačekalo na krivini“ – navodi Medenica.
Zbog ovakve odluke u Ministarstvu se, kaže, „i lično oseća duboko povređenim“.
– I to ne kao umetnički direktor Bitefa, nego kao predvodnik male grupe časnih, vrednih i sposobnih ljudi koji su mesecima radili na izuzetno teškom projektu od opšteg kulturnog i društvenog interesa, a koji su se u tom poslu i dokazali, i onda ih je zadesilo ovako nešto. Osećanje nepravde je ono što najviše boli – zaključuje umetnički direktor Bitefa.
U obrazloženju komisije na konkursu navodi se i da finansijski plan podnet uz projekat „uključuje više izvora finansiranja“. Grad Beograd, recimo, za ovogodišnji Bitef izdvojio je 30 miliona dinara, navode u Bitef timu.
– To je za nekoliko miliona više nego prošle godine. Grad Beograd godinama unazad blago, ali konstantno, povećava budžetske izdatke za Bitef – dodaje Medenica.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
